Markovic Svetozar Celokupna dela XVI Narodna Knjiga 1987.pdf

172 свr.ТОЗЛР МЛРКОВИЋ: ЦRЛОКУГIНА л.ЕЛА. ХУIсамог боган;тва, већ да су привреда и љен резултат - богатство - самосредство човеку за виши лични и друштвени развитак, са именом економскихпојмова мора доtш и економски преображај у животу. Људинеће присвојити _. узимати у своју власт - средства за производљу, какоби могли давити друге привреднике, већ ће радити да увеличајупроизводност друштвене снаге, па тиме да увеличају и своју влаституснагу".ШИ тако је Светозар писао и даље, до смрти своје. Сви радови носеобележје љегово, печат озбиљнога, МИС.пеног, ученог и што ће највишереhи, етички образованог човека. Сви они дишу једним духом, поучавајуте и уздижу те, упуhујуhи те на задаhе и тежље људске, који идуна напредак свију људи па и твој. И чисто и они бројеви предишу другимдухом, у којима је неки љегов рад, а нема ли овога, то те обузме некоосећаље празнине, као да хоће тај број да ти каже: "мајстор није кодкуће". Тако је и било, кад је Светозар морао "Радник" напустити и доклеје до тада био лист узак за ориђинални материјал, од тада су сепочели чешhе преводи и !!Зводи из других дела по "Раднику" виђати.Али Светозар је и са стране радио а када је требало јаче и темељнијеречи, он је био на мејпану, па главну битку реши, као што је било счланком "Зближеље начелних партија", "Радничко питаље у Србији"(одговор Владану) и др. Тако је он и 2 гопине после тога чинио својудужност из затвора а у "Рапу" чланцима "Социјал!!Зам или друштвенопитаље" и "Вера и наука".27ЗСЈ1FЩБRЮЩИ У СУКОВУ 173матски" удешени и извепени поступци, који показују, да је он умео људепо њиховој вредности да таКСllра 1I да из ситуација дотичних карактераи прилика извуче за своју ствар заыишљену добит.Е такав је био човек Светозар Марковиh, који је при својој појавиреволуционисао већ посустале духове у нашој кљижевности и који је засобом оставио нови правац у књижевности и друштвеном животунашем а у Србији осим тога и странку своју, која и ако је данас заhута··ла, неће увек - какав век? - неће ни дуго, па и ако је љезин један чланпа по тоые и она панас спутана, да нс може пропужити започето издавањедела великога јој учитеља и оснивача, то ће учинити данас неколиконачелних пријатеља покојнога Светозара из Угарске. 274 Овога ћелета, на име, изићи П. књига целокупних дела Светозара Марковиhа ана нашој страни, гпе су управо радови за ту књигу И постали. И тако ћебити одговорено на оно питање, што га је мој пријатељ Ј. Т. У 87. броју"Српског Кола" оп пређ. ГOГ\lIНe ставио, које гл.аси: "Зар је са ПеромТопоровићем бачен у тавНlЩУ н послепњи изпавач Светозаревих већштампаних пела'!"Оволико знапох и умепох моме неза60рављеном личноы и начелниыпријатељу, Светозару МаРКОВIlћУ у спомен а 1 О гопина после смртињегове па речем.у Черевнћу, 26. фебруара, 28. фебруара!! 14. априла 1885.Застава, бр. 38, 4011 61, оп 10122, 13/25. III н 21. ЈУ (3. У) 1885.Остаје ми још да наведем што о личности Светозаревој, али ту јетешко што казати, јер је Светозар веома мало о себи говорио и то обичносве у иронији и увек је имао "важнијих" ствари да каже. Светозарје био 11 по томе крајње несебичан човек, он није хтео никакве заслугеда присваја, па је с тога увек говорио "ми смо то и то урадили, или мићемо ово и ово урапити" и јако га је вређало, када би и приметио, данеко и помишља, е је он у06разио што о својој личној величини. Насебе и своје зправље он је врло мало пазио и то му је смрт ускорило. Оомладинској (вршачкој) скупштшш 1871. био је тако ломан и болан ион је против (щвраhања својих пријатеља опговорио на с брпа с полапокупљене грдње Уроша Гавриловића н то тако, да су му сви пр!!Зналиоснованост у разлозима и објеКТIIВНОСТ у говору - али, његово здрављеје препатило. Те исте ГОПЈ!Не о Петрову, тек што му је пр. Ненадовиhдржао читаву лекцију (коју је он и сам врло добро знао) о катару устомаку, од којега је патио, (щ6но је он понуђено ПИВО и ракију и напаоје на зелене јабуке, које су по зеl\IЉИ лежале. Али за рапом, за посломје гинуо. Кад је ВlIТ\eO, да у Угарској није никаква "посла" могао наhи,он одлучи да се врат!! у Ср6ију, пu ма да су га брат и пријатељи одвраhали,говореlш му, да је изабрао смрт сад било пре затвора или у затвору- њему је била МШlIJја смрт него нерад.Светозар је бllО према људма Д"бричина, какву је тешко замислитибш1И то његови пријатељи или обични саљуди: да њихову невољуутоли, он је често сам себе у невољу бацао. С тога су многи његовипријатељи држали и држе, да он није добро људе познавао; али онигреше у томе, за то су покаЈ његови СПЈЈСII 11 пнсыа а 11 неки "ПIIПЛО-