-258 СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ: ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, <strong>XVI</strong>толикога народа не изму праведан став, који би у свакој демократијидужни били држати?Кад би они мислили да је монархија само форма, не би се мождаоволико за њу залагали; не би за њено одржање употребљавали и насиље,не би спремали законе који ће им помоћи да освештају нова насиљанад правима слободних грађана.Не би све то чинили, велим, упретпоставци као да нису ни лично, ни фамилијарно, ни партијски, замонархију привезани.А привезани су врло многи, - код нас сразмерно многобројнији ноУ другим монархијама, не из убеђења и не са династичним осећањим~ итрадицијама, које се све може и поштовати, већ из властољубља, СУЈе:те, удвориштва, из празноглаве жудње да и за њих буде места у каКВОЈцеремонији по шпанскоме обрасцу; а да се и не помену шпекулантикоји знају да у монархији и;.,raју већУ вероваТНОћУ брзих и већИХ безконтролнихтековина и МОГУћНОСТ већег расипања. Све суово не монархисте,већ закупци, експлоататори монархије иарендатори монарха.То су они који кваре и срамоте владавину монархијску и њенекрунисане и некрунисане представнике. То су прави отрови и за народи за владаоце.Не мислим овим реlш да би без оваквих назови монархиста свемонархије биле невине и ЧИL'Те. - Међ главним државним чиниоцимаима узајамних утицаја у свакоме погледу, и у добром и злом правцу.Имајуlш сву, или скоро сву власт и друге моћи да чине добро, монарсиби је могли увек само на добро употребити. То, међутим не бива ниувек, ни врло често. Напротив. .Ево како о томе при крају прошлог месеца новембра писаше једансарадник "Политике", листа који зацело није противник монархије.Пошто је набројао неке раније догађаје под непарламентарном уставноммонархијом коју изједначује са деспотијом, писац овако закључује:"У тим, и многим другим случајевима, до очигледности је билојасно да је (како би Маркс рекао), принцип монархије у опште, презрење,обесчовечење човека. А једина је мисао монархијског деспотизмапрезрење према људима, унижење човека; деспот увек хоће да и.ма људеунижене. Томе припомаже и рој ласкаваца, улизица, шићаРЏИЈа, КОЈИпомажу деспота да унижава људе, па пристају да и сами унижени буду.У деСПОТСЮIМ режимима је таквих филистара много, јер је (како тоједан писац вели), филистар материјал за монархију, као што је.и монархувек само краљ филистара. У ту гомилу иду и чиновници, КОЈИ су Уаутократској владавини, и ако често тирани над народом у већем степену,него што се то од њих тражи, ипак прави робови режима: ропствочиновника је не само њихова служба, већ и ропство њихове савести!"** *Монархије, дакле, кваре поједине људе, особито чиновнике, кваречитаве сталеже, трудећи се нарочито да покваре војни ред, кваре народе.Али монархије кваре и саме вла,цаоце и владалачке фамилије.У ИСГОРИЈСКОМ ПАМЋЕЊУ САВРЕМF.НИКА ... 259Када се пре 50 година шпански престо упразнио и Скупштинаимала да одлучи о облику државне управе, па евентуално да изабере иновога владаоца, тада је републиканац Емило Кастелар одржао значајанговор који је у српском преводу објавила наша Републиканскаомладина пре више година. Набрајајући разлоге против монархије ипротив тадашњих претендената на шпански престо, Кастелар је и овоузвикнуо: " ... Има ли ичега што краљеве толико морално квари каомонархија!? С каквом сте се љубављу, ви господо посланици, везали засвоју породицу, своје родитеље, децу, браћу и сестре! - А погледајте,напротив, шта се догађало и шта се догађа у краљевским породицамаизмеђу родитеља, деце и браће, какав гад од неморала;- и као штоим се деца и не рађају из љубави, јер се и не жене из љубави него издржавних разлога, тако је и у деце срце ледено, покварено, без крви иосећања."Не у свима. Има их и доброг срца и племенитих осећања, а и лепепамети. - Али ти баш обично нису најсреhнији.Кастеларове речи, - мада претеране, потврђује и фамилијарнаисторија наших славних Немањиhа. И ако нас векови од њих растављају,ми се згрозимо при помену оних многих међусобно поубијених,ослепљених и прогнаних очева, синова и браће у тој династији.А људима, којима је било суђено да у краљевским породицама изближе познаду: несрећнога владаоца, душевни бол несрећне супруге имајке, децу Лllшене РОДllтељаке љубави и неге и крвно завађену браћу- тим људима и робеспијерски строги главосек неће замерити, што субили ганути душевним патњама несреhника и ако су ти несрећницикраљевскога соја.Па докучив што шта и из историје страних династија, могло би сереhи: да највећИ проценат несрећНИХ породица чине владалачке породице.И то би био један разлог да сви добри људи, филантропи, којижеле срећу свима, па желе да се број несреhних породица смањи, постанурепубликанци и помогну да се све владалачке породице врате умиран и већllНОМ срећан грађански живот.Ово се може прш.шти као пошалица, па монархисте нам могуреhи: не брините се ви републиканци за срећу краљевских породица.Нећемо се, вапа, ни бринути, НИТИ ћемо се овим разлогом кад год послужити.На силу нсћемо никог усреhивати.** *За нашу пропаганду ми имамо и сувише разних предмета и довољнојаких разлога које смо I!Зложили у нашем првом прогласу за оснивањерепубликанске странке; у обзнани наших начела; - у детаљно израђеномпрограму за политичко, административно, судско, просветно,верско, економско и војно уређење земље; у нашим погледима на вођењеспољне политике и за решење најважнијих питања, која су на дневномереду као што су горућа ПlIтања: аграрно, чиновничко, "хрватско".
260 СВRТОЗАР МАРКОВИЋ: ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, <strong>XVI</strong>Успех наше начелне борбе убрзаће наши противници, којиподржавајуовај режим безобзирнога богаћења, пљачке, државнога луксуза,банкократије. Ако ова владавина још устраје, и ако овом неваљаломреЖЊ'"'fУ сам владаоц не стане на пут, Монархија ће постати свацрвоточљива и пашhе сама од себе као трула клада на сатрулом корену.Ја не желим да трулеж превлада и да се на тај начин мора лечити.Ј адно би нам, можда, било то уздање. - Народ, који осећа да ово стањене ваља, мора хтети и да га поправи. Он мора ИЗИћИ из досадашњеганемара, и он ће ИЗИћИ; јер и његово повољно економско стање, које га,кажу, за сад уздржава не може дуго трајати, ако се овако државнимфинансијама буде управљало. Земља наша не сме бити као некитеатар, неки карађоз, у коме и редитељи и глумци имају велику асну, анарод јесамо гледалачка публика која плаћа. На српску државну позорницумора изиlш сав народ, мора се појавити и Шумадија и реhисвоју реч.Има вас већ који сте се пренули н добар рад започели. ПРИћИ ће, вам доста И старијих и млађих који су задржали шумадијску бодростсрца, ведрину душе и бистрину ока. Нека,вас у раду крепи и успоменана ваше велике суграђане. Оно "црвено барјаче" које је прво у Крагујевцубило развијено, требало је да буде барјак потпуне народне самоуправепа дакле и Републике. Ј &4 Ми, данашњи републиканци, не полажемомного да нам застава буде само црвене боје. Нека остане ова уратовима освећена народна тробојка: у којој Њ';fамоцрвену боју заначела Слободе, Једнакости If Братства ме[ј људима и ме[ј народима;имамо небесно плаву боју у знак најУЗВllшенијих небесних идеала човечанства,и белу боју у знак потпуне чистоте, коју желимо одржати свагдаи на сваком месту Ми теЖIIМО, опет понављам, мирноме остварењунашега програма!! завојевању ШlllllIХ идеала без проливања крви. Мивас, драги ШумаДIIНЦИ, НСћСМО повест!! нн на Метино брдо, ни СтановљанскоПоље, ни у Тополску Кулу, ни на Карабурму, ни под Краљевицу.Ми не тражимо заслепљене присталИЦС као што су они, које је вашземљак Рада ДомаНОВИћ Ј85описао у причи о слепоме "Вођи". Ми ХОћемода смо партија Вере, Љубави и Надежде. 386 Верујемо искрено у републикансканачела која проповедамо, љубимо све узвишене идеале, и надамосе, да ће наш народ, пошто је остварио идеале српства, хтети оствариватиу себи н све идеале човсштва мс[ј којима ће наша Рспубликабити припрема за свету Христову Републику Братства и Доброте.БЕЛЕШКЕ ПРИРЕЂИВА ЧАЈован М. ЖујОВИћ, О републиканизму у Србији, Београд, 1923.