Markovic Svetozar Celokupna dela XVI Narodna Knjiga 1987.pdf

212 СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ: ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, XVIја у очи казао ту истину, они, далеко од тога да порекну, у ствари су јеконстатовали. Уписујући либералној партији у заслугу "васпитање новихбораца", који хоће да иду још даље, него што су либерални борциишли, они су додавали: да је либерална партија завршила своју "прогресивнуулогу", те да би требала да се повуче, уступајући вођство "новимборцима", "социјалистима" - који су излетели из старе либералнекошнице као неки нови "социјалистични" рој. Ја сам напоменуо разлике,које деле соцнјалнстичне мете и путове од либералних, па сам имдоказао, да су недоследни, и онда сам их оставио, надајући се, да ће ихлогика догађаја и дела уразумити.Светозар Марковнћ после четири месеца осетио је потребу да једнимписмом (писаним мени 28. септембра 1870. г.) образложи свој неразложанговор на циришком састанку (у мају 1870. г.).ЗЛ Над[о]везујућисвоје писмо на мене, само њему познато, неоверено приватно саопштењеиз Београда, он се домишља, да се његове мисли "лажно" тумачеtи да се он "ниско клевета", као и да би хтео да забашури факат, дасу баш "нови борци социјалисти" они, који лажно тумаче мисли својихстарих другова, либерала, и ниско их клеветају. У главноме он у C~OMписму само поставља оно што је говорио на циришком састанку, па сеупиње, да мисли, које је исказао на том састанку, нешто друкчије илогичније изложи. Он не престаје доказивати, да је династично питањенај важније и најпрече за Србе. "Српска Омладина" - пише он - "требада развија отворено барјак против основног начела, против династије ...Ви [либерали] нападали сте владу и династију што није либерална, а ја[Светозар Марковић] не тражим од владе и династије либерализма, јанећу ни владу ни династију. Моја је цељ да народ зна шта је оп шта потреба,шта је општа задруга (држава), и да место владе бира поверенике,који ће да врше народне послове, како народ сам нађе за добро.Ви сте државник, а ја сам социјалиста, човек који одриче самуоснову државе. Ми се разликујемо у основним појмовима о народу,држави и слободи. ЗЗ3Жудан вођства, он сам себе хвали, причајући да га"млађи пријатељиразумеју", те га "воле и поштују".Као што је напред поменуто, он је у октобру 1865. г. као техничарса школским друговима из Београда писао мени, те ми одао хвалу на"заступању српских интереса", и уједно изјавио - да се "потпуно слаже"са мном. З :>< Ну, прерушен у "социјалисту", он пориче своју либералнупрошлост. Под изговором, да сам ја с ЊIIМ I! млађим пријатељимањеговим на циришком састанку "обраћао се као са непослушном децом",он каже: "Пред вама су стајали људи, који су вас некада држализа свога вођу, и који сад не признају, да сте ви (као државник и либерал)способни да им (као социјалистима, који одричу "саму основудржаве") будете вођ, не признају начела, која вас руководе (тј. либералнаначела, која символизују слободу и правду) и цељ коју ви хоћетеда постигнете (тј. народно ослобођење и уједињење)".ЗЗ5Ја сам учио српску омладину, да на основи истине и помоhу наукеради за напредак народа и остварење народног идеала, и "УједињенаОмладина Српска" предузела је на просветном пољу радити за народнуУ ИСГОРИЈСКОМ ПАМЋЕЊУ САВРЕМЕНИКА ... 213будућност. Супр?т тога, "нови борац социјалиста", Светозар Марковић,проповедао Је, да српска омладина, место развијене заставе истинеи науке, треба отворено да истакне "барјак против династије", као против"основног начела"! Ја остајем стално у мом убеђењу: да су слободаи правда услови и основе напредног културног развитка народног и човечанског,те да и Србија не може имати важнијег задатка, него да радиза наI?ОДНО ослобо!Јсње lf ујсдињсње, и да синови српски не могу иматисвеТИЈе дужности, него да оставе потомству отаџбину још већу и славнију,него што су је наследили од јуначких предака. Ну, СветозарМарковић, "социјалиста", буни се против начела, у којима је он до јуче"потпуно слагао c~" са мном, и не "признаје више цељ", коју ја тежимпостићи, ма да ми Је и сам одавао хвалу на "заступање српских интереc~,и признавао да радим "з~ општност", за остварење народног идеала,Т.Ј. народно ос.побођење и УЈеДllњење.. Колико су здраВ!1 појМОВII Светозара МаРКОВИћа о држави, то сеЈасно огледа и у ОВОЈ неЛОГIlЧНОСТII, са којом он прво "одриче самуоснову државе", па ~Hдa IIпак ~oћe "општу задругу", што у ствари идржава знаЧIl, и са КОЈОМ одбаЦУЈе установу владе, па IIпак тражиповеренике"за вршење народних послова, као да такови повереЮЩI;'не биу ствари :шаЧIIJIII оно исто, ШТО !I влада значи! Поврх свега тога он говори,да Је "СРПСКII народ нерювит", 11 да су "закони 11 установе којенарод уводи" огледало његове "глупости"; па ипак хоће, да се "народнипослови врше онако, како сам народ нађе за добро".Пошто су "нове идеје"Светозара Марковића, као "СОЦllјалисте",саме побијале себе, ја нисам хтео одговорити му на писмо, којим он"образложава" те идеје.. Светозар Mal?KOBlIh и "млађи прнјатеЉIl" му покушавали су на пе­ТОЈ скупштини "УЈеднњене ОмлаДlIне Српске", држаној у Новом Саду1870 .. г. да лажним тумачењем мисли и смерова либералних патриотаодБИЈУ ОмлаДIlНУ од тих паТРllота, па да се приграбе вођства над њом, ипотуре јој своје, "нове" "СОЦllјалистичке" IIдеје. З36 Али је "УједињенаОмладина Српска" листом и одлучно одбила те покушаје њихове." Кад нису ~!О.гли успети, д~ одстране "Уједињену Омладину Српскуод правог ЈОЈ ПОЗllва, и да Је приведу у службе "Интернационале","нови борци социјаЈIИСТИ" предузели су трубити, да "Уједињена ОмладинаСрпска" није. одговорила свом задатку, ни оправдала наде, које суна њу полагане, Т.Ј. наде да IIстакне "барјак против династије"; да местомирног 'рЩiа на пољу науке 11 народне просвете, огрезне у ПОЛИТИЧНУаГИТ'ЩИЈУ против "државе, владе и династије"!Главни смер "Уједињеној ОмлаДИЮI Српској" био је (као што сведочеодлуке о њеној органнзацији, донесене на другој њеној скупштиниу Београду) да, унаточ ПОПllТичном расулу Српства, уједини духове упатриотском одушевљењу за велике народне идеале, и она је постиглатај смер. Идеје, које је она раЗВlIјала, и начела која је она исповедала,ухватили СУ корена у дубљи ни народне душе, те је свест о слободи иправди, о националној солидарности, о словенској узајамности, и о пр а­~има и дуж~остима човека планула у духу народа светлошћу, која, кадЈедном заСIlЈа, никад се више не гаСIl, те која и никада не престаје загреватии одушевљавати срца наРОДНIIХ синова.