О1ЕДБЕНИЦИ У СУКОБУ 163Никола МарковиhСВЕТОЗАР МАРКОВИЋ2б21.Данас је равно десет година, како је међу нама нестало CBeTO~,apaМаРКОВИћа, па нека ми дозволи поштовано уредништво "Заставе дана овај дан а у њезином подлиску учиним спомен том прерано умрломнеуморном и изредном умном раднику.О Светозару Марковиhу може се реhи, да није српску књижевности критику, српски политички И страначки живот оставио за собом онаке,како их је затскао. За пст до ШС ст год.нна, па ма ~~KO напорна рада- то је доста, то је скоро више него што ЈС у ЧОВСЧИЈОЈ моhи. Светозарбеше метсорска појава, која је изненадила свет и кратко се .на њемубавила; али то кратко бављење његово M~ђy живи~ш им~ло Је на оветако интензивнога, не метеорскога утицаЈа, да га Је оваЈ преживео ~саопштава сам себе даље и даље. Да би човек могао боље уважит~ оваЈгрдни труд и рад, што га је покојник око постижења тако га утицар мораоимати, треба узети на ум и то, да је Светозар - a.K~ се година 186~.као почетак узме, када је он још у школи био - У СВОЈОЈ 22. години СВОЈеделањс отпочео и већ гајс у својој 28. години ДОВРUШО - УМРО.ШДа није Светозар друго ништа учинио већ једино то, што је створиоједну начелну странку у Србији - Д~нашњу радикалну странку.- паби за свој практични век много учинио; Јер то Је од постанка свога Јединастранка у Србији, о којој се може реhи, да ради за народ а с ~apOДOMи из народа, која се не чеше о дворове и кабинете, већ признаЈе народза извор свему, те с њиме у једном реду и ради .. Она се засад уhуталакао и народ у Србији, што је ућутао, рођена рука Је народу пустила крв,па и њојзи је одишла крв; али нека не МИСШ! Христиh ~I Гарашанин дасу је заувек уhуткали и да су је обезглавили·Ы - народ Је живи организам,који се вечито обнавља, а ко с њиме Жl~ВИ, живи вавека, а с њимеје живела и живеhе радикална странка. Ту Је странку из малих почетакаса великим напорима и пожртвовањем али за сразмерно кратковреме створио Светозар - дакле знак, да је његово време или времетакве странке дошло. Њезин је програм ~K'pa:ГKO то: устав да в-,!ада.уСрбији а устав да је воља народна. Да то НИЈе ЈОШ постигнуто у СрБИЈИпоказује већ то, што главни људи радикалне странке труну данас у та-мници. 2б5 Али, "морало је тако бити"; ми видесмо и сејача, где га нестаде,али видимо и да је семе пало на плодну земљу, те не сме ни плодизостати.Светозар је - да будем кратак и јасан - за Србију оно, што јеСветозарМилеТИћ за овострано Српство: обојица су они учили народ дасазна својеправо и своју моћ и обојица су они позивали свесније члановенарода, да се збију у једну начелну странку, и тако је Милетићоснивач српске народне слободумне странке у Угарској а Марковићнародне радикалне странке у Србији; обојица су они осим разних путевабили једне тежње и обојица су они били људи велике и одлучне воље,чисти и јаки карактери и печени у "науци" својој. Српска историјанајновијег доба овенчаће имена двају Светозара као два стуба новијеганародног живота народа нам у овим крајевима и у Србији.Налико(;т ова између два Светозара, која није само поименична, исувише ми је драга, а да не бих се упустио у поређење и њихове првепојаве. Докле се о Милетиhу ЗН
164 СВF:ТОЗАР МАРКОВИЋ: ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, <strong>XVI</strong>да, који преко пропалих појединаца ипак тежи удружењу, те које ми нетребамо да напуштамо, већ само да га усавршујемо. 2б6Ето то је дознао Светозар од Чернишсвскога у Петрограду, аликоји је всћ био у заточсњу сибнрском, што није сметало руској омладинипа ни Светозару да његова дела кришом читају. То је доцније он уЦириху и боље проучио и отуда се он појавио са "новом науком". Учланку свом "Друштвена и политичка борба у Европи" ("Панчевац")изнео је начела социјалне демокрације а у "Певању и мшuљењу" (у"Матици") и у критикама на "Младу Србаднју" изнео је реалистичкипоглед на књижевност. Противност је била у толико већа, што јеомладина у незнању за ова начела другим правцем ди сала. Противпрвога чланка писао је Драгиша Станојевић а на критике одговараоВладимир Јовановић. Али пре него што ће ова перна битка да се сврши,састане се 5. омладинска скупштина у Н. Саду (1870) на којој Светозарс Пашићем и осталим друговима предложи омладини, да се претвориу политичко друштво И да усвоји демократски програм. Ма да јеовај предлог био одба'lен, Светозар буде ипак у београдски одбор изабрани он се прими тога у нади зар, да ће са својим предлогом у Вршцупродрети, али о вршачкој скупштини (1871) буде омладина забрањена.Међутим је СвеТ(нар битку и над једним и над другим својим противникомзадобио и, видећи да од оыладине нема ништа, покрене политичкилист "Радник" у Београду и тиме ступн на политичко земљиште,на којем јенашао још жеШГ1е непријатеље него на књижевном; али јенашао и пријатеља, односно претплатника у оноликом броју, са којимсе дотле ни један српски лист не могаде понети (1000 до 15(0).Ма колико да је нека ]шчност својим врлинама одмакла од својихсаљуди и ма колико да се одаје признање њеЗИНlIМ врлинама и делима,што их је она ПОЧlIнила - ипак се мора признати, да је и она производдруштвених прилика и да и она послушно ради, што јој друштвенизакони налажу, као и свака друга личност, да у опште нема апсолутносамосвојних и независних личности, које би неки случај у друштводонео, да по својој слободној вољи велика дела почине 11 да услед њихдо знатнога положаја и утецаја дођу.Само интеЛJIГенцији, вели Кетле,267 припада данас надмоlшост; алида се до таквог утецајана сувременике дође, вели он даље, није довољносамо прибављање ыа 11 најсјајннјих особина, већ је нужно приближењесредњем ступњу и тиме освојење опште симпатије. Сви историјскизнаыенити људи могу у многоы послужити као типови своје епохс,у којима су била сакупљена осећања и особине свију из онога доба.То се све може опажати на Светозару Марковићу и с тога је био узалуданонај осмејак противника му при појави његовој са "претераним"мислима и био је неоснован онај навод, да се он за српски народ ранородио: он је своју епоху погодио - то је показао 11 потоњи успех. Али иепоха је нашла свога човека и ТО Лlщем у Светозару Марковићу; времега је требало и оно га је нашло или управо створило га је. А ево како.Сам Светозар можда ни на последњем часу свом није могао знати,какав позив и какву су му улогу натуршш друштвени закони - он јерадио, како он вељаше, оно JI онако, ШТО и како му је постала потребаСЈ1ЕПБЕНИЦИ У СУКОБУњеговог оргаНИЗ~lа: Да је165он своја начела знао и шта му према њимаBa~a радити, то Је Јасно; али да ће он бити тип својеепохе, о томе онНИЈе по моме мњењу могао ни сањати већ и због тога, што је за својуCT~ap сувише рано y~lpo. Али ако овде може и неке сумње бити о томе,ТОЈ сумњи у њеГОВОЈ прошлости нема одлучно никаква места. Или језар он мо;,ао Помишљати о неком будућем свом позиву, када је као"теХНlIчар београ.дске в~лике школе. лежао, како ми он приповедаше,по вас дан на БШШЈару? Срећан случаЈ, вели он у свом чланку,* избавиоме из те загушљиве средине - тада је отишао у Петроград (1866) каодржавни питомац, где је пробави о и 1867. и 1868. годину, а 1869. израдидозволу, те се премести са Петроградског универзитета на циришкуполитехнику. Изгубивши због неких чланака у "Застави" државну помоћ,он c~ врати (1870) из цирих~ кући са зап?четог 4. течаја инжењерскеструке. Па и у ЦIlРИ~У, кад ~e писао ~BOJ~ критике и чланке, нијеMo~ao помишљати на СВОЈ ПОЗНllјИ позив, Јер Је он и даље продужаваоСВОЈУ ~тручну спрему. И тек кад је увидео, да ову због одузете му штипенди)ене мо:аде даље продужити, и кад је видео да се он дотле већ исув~ше за СВОЈа начела истакао, те која је сад њему у ПРВОАЈ реду ваљалоораНIIТИ и ПIllРИТИ - тада се одлучио, да сав свој живот једино својимна'lели,,~а посвети н он смело ступи међу српске журналисте, ма да сеза ТО ЮI)е нарочито спремао, али је врло добро знао - а то му је одлукуи олакшало - да "КОД нас има ЉУДII, који по својој образованости стојениже од берберског шегрта, па су "ПО вољи судбине" постали публиЦИ,?те - учитељи народни". И Светозар се покорио "вољи своје судбине,помирио се с њом и живео би у ТОМ миру с њоме и даље, само да небеше њена воља, да га тако рано, усред највећег рада уклони.Није дакле случај, није слободна воља и намерна жеља Светозаревањ~гa учинила оним какав је он био и какав он остаје у историји.~peMe Је требало ннт~лнгентна човека свога кова, а Светозар је биоfOвек бистрог ума. Тщ се ум морао даље развити да буде онакав каквогга треба време, и Светозар је отишао у Петроград, по што Београдне беше. место за то. У Петрограду је он три године које на свомест~учн()м, КОЈе на свом ОПlIlТСМ И начелном образовању радио. ПогодЮIЈИХ прилика од ових тада у Петрограду није могао себи пожелети.РУС".ка OI,:ладина не проучаваше в ћ гуташе тада дела Чернишевскога,7Доорољубова, Писарева и JlРУГИХ Јаснl!X звезпа у руској књижевности иОДУ!IIевљаваше се успоменом на заточенога Чернишевскога и мртвогаДоорољубова. Гоњења од стране власти и пре~3IlР од стране МlIнистарC~Ba беху ca~I~) изврсна средства, да ова омладина своје карактерео)ача. у тако) Је средини и иначе пријемљиви, умни н карактерни Све-* "Како су H~C ваСПЈЈтали" (В "Цслокупна дсла Свстозара Марковиhа"књ. 1. стр. 11), у КОЈСЛI чланку он наводи узрокс, са којих јс онакав живот тадамсђу ~сmIкошколцима владао. у!сђу ТЮlа ја нс налаЗШI јсдан, који ми је онДОЦНИЈС ~,аВОДIIО као ра:!Лог за НСЛlарност прс~~а школи. "А и шта би нас вуклоу lIIКОЛУ , говорашс он, "кад ~IН оно IIITO ЧУЈСЛIO од профссора много бољенађс~1O у страНЮI дсmша (русКlЩ, францускш.1 ИЛИ НС~IaЧКШI), још И прс нсгоШТО С~1o од професора ЧУЛИ". - Нсго 11 ово су ЧИНlIЛII ваљда са~1O нсколицинаод њих.
Change language