Markovic Svetozar Celokupna dela XVI Narodna Knjiga 1987.pdf

210СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ: ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, XVIби било ни мудро, да они изазивају мржњу владе против себе, јер миследоli.и у Србију да раде за своја начела. 328 Ја сам им рекао: ако би таквиразлози и обзири вредили у борби за "социјапистична" начела, они биморали вредити и у борби за либерална начела, и онда је збиља непојмљивои загонетно, одкуда да Светозар Марковиli. и "социјалистичнидругови му осуђују београдске либерале, што они у данима царовањацензуре и преког суда у Србији нису истакли заставу против установединастије и "против глупости и воље народа", који династију подржаваи утврђује, кад и сами признају да он!! такову заставу не би смели ни уредовном и мирном времену истаli.и, просто из бојазни, да им коже неоду на пазар! Укори в их за неискреност и неправичност у њиховомкритиковању либералне тактике у борби за идеје и начела, ја сам говорио,како би било патриотичније, да они придруже своје снаге снагамалибералних патриота у борби за слободу и правду, као и за општеуслове народног опстанка инапредног културног развитка, него давојују против старих другова својих. Ја сам им напомињао, како у тадашњимприликама није било разлога за истицање "социјалистичке"заставе, јер однос!! између капитала и рада у сточарско-ратарској Србијинису ни издалека онаков!!, какови у развитим индустријским државамастварају социјалистичне проблеме. Па онда, ја сам им доказивао,како за један народ, растргнут на тако разноврсне политичне делове,као што је српски народ, не може бити важнијег, пречег и светијег задатка,него да концентрује своје снаге и енергије у радњи и борби засвоје ослобођење и уједињење, те како не треба истицати испред тогазадатка питања, која би водила атомском мрвљењу интелектуалнихснага српских, па их стављаГЈа изван могуli.ности да раде са успехом занародно добро. Подсећао сам их и на опасност, која је веli. тада наговештаванаСрбији и СРПL'ТВУ отворен!!м дипломатским питањем о уступањуБосне и Херцеговине Аустрији, У накнаду за уступање МљетакаИталији; па ина нужност, да пред таковом опасности синови српскибуду сви виђени под својом националном заставом.Светозар Марковиli. и другови му беху тада присталице "Интернационале"."Интернационализам" беше једна од најзначајнијих црта социјалистичкогпокрета. У "Комунистичком Манифесту" Карла Маркса иФ. Енгелса наглашена је нужност, да се пролетарци свих земаља уједине.Манифест тај био је написан за "Комунистичну Лигу", основану1847. у Лондону, која је поздравила Маркса као вођу. Револуционарнипокрет од 1848. г. био је бацио у засенак и "Комунистичну Лигу", И"Комунистични Манифест". Ну, социјализам је надживио ту револуцијуте су оживотворени социјалистични покрети у разним земљама. ОИнтернациона.пној изложби У Лондону 1862. г. дана је прилика за организовањемеђународног радничког покрета. Споразумом радника разнихземаља, особито инглеских II француских, састављена је 28. септембра1864. г. једна међународна скупштина у Лондону, која је изабра.паједан одбор ради оснивања "Ј1нтернационалног Радничког Удружења".Мацини је био замољен да састави статуте за то удружење. Ну, одборније нашао да мисли и радње Мацинија одговара духу удружења, те јеУ ИСТОРИЈСКОМ ПАМЋЕЊУ САВРЕМЕНИКА ... 211поверио Карлу Марксу израду статута за Удружење. Маркс је израдиостатуте у социјалистичном духу, са позивом: "радници свих земаља у јединитесе".Смер Интернационалном удружењу радника био би: да сеуједине сви покрети националних радничких класа, у тежњи да се изведуполитичне и економне реформе, које би спасле народ од тешког сиромаштва.На скуповима Интернационале у Лозани, у Брислу, у Базелуи у Хагу "Интернационално Удружење Радника" дало је јаснијегизраза своме социјализму одлукама: о национапизовању земље; о укидањуприватне својине и наслеђа; о потирању разлике, којом се народностиделе једна од друге;о уништењу целе данашње државне организације;о смеру организовања друштва на комунистичкојоснови; ојавној контроли транспорта, о ко-оперативној својини средстава произВ"Одње,о општој обустави рада (генералном штрајку) у случају рата.Између социјалиста, који су били пристаГlИце Маркса, и анархиста, којису исповедали начела Прудонова, заподела се у "Интернационали"свађа, која се на сваком новом скупу све оштрије развијала, докле најзадкомунисти анархисти нису морали иступити из "Интернационале".329Ускоро је "Интернационала" морала сасвим престати. Последњипут била се она састала у Женеви 1873. 1'.330Задахнути духом "Интернационале", Светозар Марковиli. идруговиму ИСТlщаху, супрот начела народности, као свој идеал: "Савезслободних општина", па биле оне састављене изнајразноврснијих народностии раса, те понављале историју вавилонске куле. Ш У свом заносуза идеале "Интернационале" они су, дакле, друкчије гледали нанационални позив Србије и њене међународне односе, него либералнипатриоти, те су доказивали да треба пре свега и више свега у Србијиборити се против династије, додајући, да за српски народ нема никаковеопасности споља, пред којом би социјалистичке проблеме требалозапоставити начелу народности. По њиховом уверењу, Аустрија неби смела ни покушати, да заузме српске земље, јерби тиме изазваЈIапокрет Словена у својој земљи, па дала маха утицајима "Интернационале",који би по њу били још опаснији, него словенски покрет.Нека би, најзад, говораху они, и десило се, да Аустрија заузме српскеземље, па шта би било, ПlIтаху они, и онда сами одговараху: туђинскадинастија юбавила би нас од наше народне династије, а туђинску династијународ би мање трпио него своју, па би устао против ње, те биАустрија тим брже пропала. Ја сам их упуli.ивао на историју "ДунавскеМонархије", која учи да "Dr:шg nach Osten" има дубљи значај него штога они замишљају, кад говорео замењивању наше народне династијетуђинском. Из природе духа, којим су тада Светозар Марковиli. и "социјалистичнп"другови му дисали и из тактике којом су они оговара.пистаре либералне другове своје, излазило је на видело, да се они осеli.ајуу положају "генерала без војске", па немоћни да путем еволуције идејаи начела одгајају борце за своју нову заставу, они напрежу своје мозгове,да би просипањем погрда на либералне патриоте поколебаливеру. у либералне идеје и начела, па онда заводили младе духове уСОЦИЈалистично-утопистични лавиринт, коме се не знају "стазе и богазе",те у коме би их они могли водити кудгод би хтели. - Кад сам им