146 СНЕТОЗЛР МЛРКОНИЂ: IЩЛОКУПНЛ ЛF..ЛЛ, ХУIДимитрије Мита Цениh"РАДНИК" И "САМОУПРАВА"244у 43. 6роју "Самоуправе", а у юјави Стеве МИЛИћеВИћа и непознатих,предстивљени је историји једног политичког правца у Србијиврло погрешно. 245 Ти је погрешки потекла: или отуд, што ниједан одњих није суделовио из почетки у процесу развитка тог правца; илиотуд, што ги намерно зи6ишурују; или нијзид, отуд, што им је било сталода пошто пото представе свету, ди сидињи "Радник" нема ничегопштег са првим "РиДIIИКОМ". Дио бог има ЖIIВИХ људи И ЖИВИХ факата,те да могу докuзити тој господи да се они мешају у туђ посао, когаили не знију или су ги издили.Како ми је гливна HUl-.lера ди постивим ничелну ризлику у правцукојим су ишли 06а "Ридники", и у привцу којим су ишле све остале ђутурменовине тикозвине ридикилне стринке - велим, кико ми је та чистоначелна ствар глиВНlI предмет, ји ћУ прећИ преко свију скандалознихисторији које су којекикви од њих IIмили, и ГОВОРИћУ о ЊIIХОВОМчисто ПОЛIIТIIЧКОМ риду.ИСТОРИЈАДимитрије Мити ЦеНИћ (1851-1888)1871. године Светозар МиРКОВИћ у ДРУШТВУ си Ђуром ЉОЧИћемпокрену чисто социјиЛ!lСТИЧКI! лист "Ридник". У почетку Светозар јенаишио на све стрине ни отпор, и једини су БШlll ђаци и млиђи свет, којије са неком поштом волео њега и видети, некмоли његова дела читати.Тади се при самој редакцији налuзаше осим Св. МаРКОВИћа, ЂуреЉОЧИћа н Паје Михајловића, који је 6ио адыинистратор, још и неколиконас ђака шш млаДИћа,246 који смо или држали коректуру, или поштогод преводили, или помагали при експедицији, или писали "ориђинале".Разуме се да је Светозар био душа свега, а од млађег светанајвише су се налазили у редакцији Ст. МШШћевић и А. Н. који је бионајдаровитији од нас. Светозар је општио са нама и стога нама и можебити позната сва ствар.Како сам био најодважнији, Светозар је заједно са својим братомЈевремом 6110 врло повеРЉIIВ самном. Још кад сам први пут дошао уодаје Јевремове, добио сам леКI(ију: да социјилюам није за нашу земљу,
148 СВЕТОЗЛР МЛРКОВИЋ: ЦЕЛОКУПНЛ Л,ЕЛЛ, ХУIда се треба латити реалнијег становишта, да треба са свим елементимапактирати и с њима се користити итд. Једном речи, проповедао ми јерадикализам.Овакви су разговори бивали почешће и гледао сам Светозара гдесе његовим назорима противе, он је сиромах морао издржавати највећуборбу са својим братом. Овај је процес ишао за не одвећ много времена,и ја бих почесто, из превелике моје наивности, отишао Светозару ипред њим изгрди о му брата да не може црње бити, а Светозар га је извињавао,приписујуhи његово понашање незгодном васпитању. Ја самгледао мојим рођеним очима и слушао ушима, да се наша ствар на злоизврhе. Сва Светозарева околина гоњаше га на трансакције са ондашњимприликама. Поче веli. да се шушка понешто о неком уговору саБлазнавцем и једва ми се однекуд повери: да су Јевр[ем] и редакција"Радника" постали савезНlЩИ Блазнавчеви у намери да оборе Ристиli.а.Доиста, после неког вреыена отштампа се у Панчеву знаыенита пашквилаупуli.ена посланицш.ш у Крагујевац против "Баба Дудине фамилије",која је у Јевремовом кабинету фабрицирана, а помоli.у Блазнавчевому Панчеву штаl>шана и по ПОlllТИ разаслана. О том савезуможе нам дати уверења и то што су у то доба неки одговарали за Светозаревекњиге "Неколико чланака", док су њега протекцијом Блазнавчевомоставили на ыиру.2"7 Доцније они закључе савез са Блазнавцему цељи да се подигне у Босни, Херцеговини и Старој Србији устанак.Но та њихова веза и љубав није трајала дуго: стара зверка Ристиli.ОМИРИlIlе шта му се спрема, разапне своје замке и ухвати, ако се не варам,неко Јевреыово писмо или нечиы другим докаже Блазнавцу да гаЈевр[ем] и Светозар вуку за нос. Блазнавац се разгоропади и науми дасе освети бар Светозару и над киме је непрестано висила осуда за онењегове КЊlIге. Добротоы Ристиli.а, или из своје рођене побуде, Авакуыовиli.l48достави Светозару да бежи, и овај побегне у Нови Сад. Тимесе унеколико заврши афера са Блазнавцеы године 1871.Но Блазнавац сам, ИЛII заједно са Ристиli.ем, увиде да се ради свогареномеа аи ради својих планова на власт у Србији - мора ма какавметеж подстаli.и у Турској. Међутим, за такав посао морали су примити,ма и са неким ограничењем, нове радикале а "имајући бити" социјалисте.И манија за устанцима опет се подиже у социјалистичкомлогору. Ја сам био тај коые је поверавана пошта између Београда иНовог Сада: и свакад саы напред захтевао да ми се саопшти шта има уписмима. То ми је чињено, но није било нужно, јер ми је Светозарповеравао све до иж!ще.Београдска влада обеli.ала јеприпоыоli. у новцу, а тако и да допустида која батерија топова и која чета војске пребегне из Србије у узбуњенекрајеве. Либерали обеli.али су новаца и врбовање добровољаца;а сам Јеврем имао је да прода неку лађу јапије и хтео је неколико хиљададуката, што отуд добије, да употреби на ту цељ. На тај рачун послаше,које припомоli.у одбора крагујевачког, које владином, које опетЈевремовом, 'ђоку Филиповиli.а кнезу црногорском да се с овим ступи упреговоре. Мисија 'ђоюша наседе о питање: ко ће бити краљ или царкад се све то ослободи'! А и све се остало сврши ничим, јер се не одржаслога са београдском владом.СЛЕПБЕНvЩИ У СУКОБУ 149Из тога је јасно, да су први покретачи социјализма овај напустилии прихватили се другог правца који не само да није социјалистички веli.је противан њему. Тог другог правца, творац је Јеврем. Сви су то одобравалиосим нас неКОЛlЩ!IНе, и та неколицина беше се реШlIла да сесасвим оцеП!! од "Радника" и да за се покрене свој лист.Баш у то доба 'ђура Љочиli. објави да li.е напустити лист, и садбеше питање ко ће да буде уредник "Радника". Ми, овде у редакцији,решимо да буде Ст[еван] Мшшli.евиli., а на то пристаде и Ђура. Аликроз неколико дана дође писмо Светозарево у ком вели: "да Стева нијеза тај посао, да је Пашиli. бољи ауторитет итд. итд.". То нам је писмочитао његов "секретар" П.[аја] МихајЛОВ1I1i. на Калемегдану, и још нијени довршио, а ја планух и рекох да нас тројица (Стева, А. Н. и ја) прекидамосваку везу са "Радником". У исто доба одемо 'ђури и замолимога да не даје "Радник" Пашићу. Кад Светозар дознаде за овамошњерасположење, он пристаде да буде "по нашеыу" и на тај начин постадеуредником "Радника" онај исТl! Ст. Милићевиli. који се сада размеli.е по"Самоуправи" са проклетствима на садањег "Радника".Ово моје заУЗlIмање заСтеву дсщније сам скупо платио. Кад оноон написа ону жалосну lIЗјаву у "Раднику" по вољи поЛ!щије, ја се налажаху Новом Саду, н Св. Марковић нападе на мене: да сам ја потплаli.енод Блазнавца и да сам наыетао Стеву за уредника да он тај скандалнаправи, и да тако окаља "Раюшка" и целу партију! А ено Стеве какоми враћа у "Самоуправи". Но свеједно, ко како сеје онако ће!! жет!!.249Са престанком "Радника" престао је и прави социјализам у Србији,а његово место заузео је најпре познати "практички социјализам",који дајеза љубав практичке примене многу своју основицу на пазар;доцније се, природно, и овај ссщијаЛJlЗам претвори у радикализам, иполагано, да није "Радника", прешао би у либерализам, а најзад у реакцију,јер ниједна њена друга не би бар од стида могла тако штоучинити.Док је Светозар био жив, он је увек тежио да се и реч правог социјал!!Змачује поред тог њиховог Iшопаког радикализма. То је мислиопостићи на овајначин: да ПОЛ!IТички лист заступа становиште радикализма;а други један, научни и књижевни, да заступа прави социјализам."Јавност", "Глас Јавности", "Ослобођење" и "Старо Ослобођење" биЛИ су ЛИСТОВИ чнсто радикалног правца; док "Рад" требао је да заступагледиште СОlщјаЛИ'3I>Ш, но несрећом био је :3апао у невеште руке. 25ОПосле смрти његове, Јеврем Марковиli. и не сањаше више идејеСветозара Марковића, нити он рачуна ше радикаЛlIсање као средство,веli. као цељ. Сырћу опет Јевремовоы, ова се струја не прекрати но пређеу систем и то далеко назаднији, но што беше сав њихов рад дотле:"Самоуправа" и проклаr..lаl(ија ,,пријатељиыа народним" доказ су за то.Да је бинша ссщијаЛИСТИ'lка странка ПОГа3ила своја начела!! одаласе шпеКУЛaIщји на власт ~ довољан су доказ њени уговори са Чумићем;затиы њена агитација за рат, ч!ше је баш она и НIIКО други бацила Србијуу толико несрећа, од којих је реакција била највећа; и најзад њенпоследњи савез са напредњацима и њен смеlllан положај у скупштини иУ "Самоуправи". Тек сад, кад их је "Радник" потресао из његових лепих