278 СВЕТОЗЛР МЛРКОВИЋ: ЦЕЛОКУПНЛ ДЕЛА, <strong>XVI</strong>челник краљевачког среза, благајник Управе фондова и шеф рачуноводстваМинистарства народне привреде. Са ове последње дужности отишао је 1913.године у пензију. Петровиh је, као и највеhи део наше омладине, краја шездесетихи у седамдесеТИ~1 годинама био политички пробуђен. И њега је понелаидеја националног ослобођења и уједињења. Понео га је и идеализам покретаСветозара Марковиhа. Читао је Марковиhеве чланке, пратио његове листове,био сведок Светозареве осуде од стране либералног реЖЮIa и његовог тамновањау Пожаревцу. Један је од оних који су Марковиhу честитали излазак иззатвора. Био је изасланик Ћуприје на МарковиhеВО~1 погребу у Јагодини иједан од организатора де~lOнстративног парастоса у Ћуприји, какви су приређиваниу СВИ~I веhим ~lеСТИ~1a у целој Србији. ПРИh')'пљао је претплату на СтароОслобоl)ење и прилоге за организаторе Црвеног барјака који су 1876. годинебили похапшени. Том ПРИЛИКО~I обишао је скоро целу Србију и прикупиовелику CY~IY новаца и у целини извршава задатак (видети: ABpa~1 Петровиh,Успомене, приредила и предговор написала Латинка Перовиh, Београд, 1988).124 Кнез Милан је постао пунолетан 10. августа 1872. године.125 Јован Ристић (1831-1f\УlJ), историчар, политичар и државник. Основнои средње образовање добио је у Србији, универзитетско у Берлину, Хајделбергуи Сорбони. У почетку јавни радник либералне оријентације. После повраткаОбреновиhа у Србију прилази конзерваТИВЦИ~lа. Кнежевеки на~lесник,посла-ник Србије на страни, ~lИнистар различитих ресора у раЗЛИЧИТИ~1 влада~Ia, председник владе - спретан и у~шн политичар, један од најзначајнијих уСрбији у ПРОl!IЛО~1 веку. Вођа Љ!бералне странке. Написао је веhи број студија.Најважније су Спољаmњи одноmаји Србије новог времена у три књиге иДипломатска историја Србије за време српских ратова за ослобоl)ење и независност1875-1878, у две књиге.126 Јован Гавршювић (1896-1877), политичар. Рођен је у Вуковару, школоваосе у Маl)арској, од 1831. године живео је у Србији. Био је високи чиновник уСРПСКО~I Министарству финансија, ПО~lOhник министра и ~lИнистар финансија,Вуков пријатељ и поборник Вуковог правописа у Србији, доста је допринеор~звоју српске просвете и унапреl)ењу caBpe~leHe оргаНИЗаЈџ!је државе (видети:Андра ГаВРШIOвиh, Живот и рад Јована Гавриловића, БеOIl1ад, 1900).127 Миливоје Петровић Блазнавац (1824-1873), официр и државник. Служиоје у војсни и полицији. У догаl)ајЮfа 1848. године био је ађутант СтеванаКниhанина и истакао се као Ko~!aHдaHT артиљерије. Био је у неЩIЛОСТИ кодкнеза :Уlилоша. Кнез :Уlихаило га је 1f\61. године поставио за управника ТопоЛИВНlще у КрагујсНЈ\У а всћ 1865. за ~fI!нистра војске. После погибије кнеза МихаилаБлазнаваI\ је уз полршку војске прогласио Милана Обреновиhа за кнезаСрбије. На Великој наролној СКУПl!IТИНИ у Топчидеру 20. јуна 1f\68. ГОiПIнезајеЈјНО са JOBaHO~j РистиhОf и ЈоваНЩI ГавриловиhОI изабран је за намесника~Iалолстног кнеза. После кнежевог пунолстства 1872. постаје генерал, преЈјселНlIКвлаЈје и ~lИнистар војни.128 Радивоје МШlОјковић (1833-1888), политичар, блиски сараЈјНИК ЈованаРистиhа, за вре?>lе На\!еСННIIIтва 186f\-1f\72. преЈјсеЈјНИК влаЈје и ~lИнистар УНУтрашњихпослова. Школовао се у БеограЈјУ, Хајлелбергу и Паризу.129 Димитрије Л1атић (1821-1884), правник!! политичар. Школовао се у Ру~IИ, Сро!скю! Карловцюl3, Крагујевцу, ХајЈјелбергу и Берлину. Био је професорграђанског и Јјржавног права на Лицеју у Београлу, ~lI!нистар просвете иминистар прюще. П рипаЈјао је либералюl3 Јована Ристиhа, није се истицао устраначком раЈјУ. Основао је прву учитељску школу у Србији (у Крагујевцу1870) (Вlщети: 1 и II књигу овог ИЗЈјања).БЕЛЕШКЕ ПРИРЕЂИВА ЧЛ 279130 Стојан Новаковић (1842-1915), научник и политичар. Школовао се уШапцу и Београду. Био је професор гимназије, библиотекар, кустос музеја,професор Велике школе у Београду. Припадао је Напредњачкој странци, уразни?>! владама био је министар просвете, министар унутрашњих и спољнихпослова, председник владе, посланик Србије у Цариграду, Паризу 11 Петрограду.Оставио је за собом обимно!! разноврсно научно лело, посебно из областиисторије, филологије и по~юhних историјских наука.131 Чедомиљ Мијатовић (1842-1932), политичар, књижевник и !!сторичар.Учио школу у Београl1Y, Минхену, Лајпцигу и Цириху. Био је професор Великешколе у Београду. ПрипаЈјао је јеЈјНО Bpe~!e Либералној а заТЮI Напредњачкојстранци. Био је у више наврата мини(."Гар финансија, био је и министар спољнихпослова. Први је од историчара почео проучавати привредну историју Србије.ш Јован Мариновић (1821-1893), политичар и ДИПЛО~lата. Школовао се уКрагујевцу и Паризу. Као секретар Државног савета годинама је имао одлучујуhуреч у спољној политици Србије. Био је ~lИнистар финансија, предсеЈјНИКДржавног савета, прелсеЈјНИК влаЈје, посланик у Паризу.133 Аћим Чумнћ (1836-1901), политичар. Школовао се у Крагујевцу, Хајделбергуи Паризу. Бно је професор кривичног права на Великој школи. У политичкиЖИВОТ је ушао после смрти кнеза :Vlихаила 1868. године као противникна~lесничке владе и либерала. Био је СУЈјија Касационог СУЈја, ~шнистар унутраIIlЊИХпослова и преЈјседник владе као истакнути напредњак. Јелно време јебио близак покрету Светозара :Vlарковиhа, а зати~! његов жестоки прогонитељ.134 Јавност је почела Јја излази 8. нове~lбра 1873. године (ющети: Јован Вулевиh,Светозар Марковнћ у Крагујевцу, Крагујевац, 1952; Краг}јевачки периодСветозара Марковнћа: округли сто, ОI1fЈжан 16. маја 1986, Крагујевац, 1987).135 Будућност, лист за политику, наТЈОЈјНУ привреЈјУ, просвету и право. Излазиоје у Београду три пута недељно 1873-1875. Изражавао је схватања левихлиберала.136 Исток, лист за ~штеријалне интересе и ПОЛИТИКУ. Излазио је 1871-1881.ГОЩIНе, прве године у ВрIIЩУ, ОЈј1872. У БеограЈјУ. Изражавао је гледишта Либералнестранке и био под утицаје\! Јована Ристиhа.137 Петровиh \шсли на такозвани на~lеснички устав из 1869. ГОЈјине.138 После пала либералне влаЈје 1873. ГОЈјине влаЈјУ су фор)..шрали стариконзервативац Јован Мариновиh и ,,~1ЛаЈјоконзервативац" Аhш.! Чу~шh који јебио ~шнистар унутрашњих послова. У СВО\I првом распису ОЈј 29. октобра 1873.ГОЈј!!не ЧУ\fJ!h наређује ОКРУЖНЮI начеЛНlЩЮlа да не чине никакве сметњеслоБОЈјној ~шсли, говора Ј! шта~lПе, јер је "слоБОЈја ~Пlсли, слобсща оцењивањазакона и Јјржавних послова поуздани покретач сваког озбиљног и истинскогнапретка". Закон о потпуно\! укидању телесне казне Јјонет је 11. Јјецембра1873. ГОЈјине.139 ОЈј нове~fбра 1873. ЈјО јануара lЮ4 .. голине на иницијативу МариновиhевевлаЈје Јјонето је сеЈја\1 значајних закона. ivIcryy најзначајније спаЈја Законо шест Јјана зе\lље, усвојен 24. Јјецембра 1873. го)щне.140 О Белюшрковиhевој афери видети опширније: Слоболан Јовановиh,Влада Милана Обреновића, 1 део, Сабрана дела Отободана Јовановића, 4, Београд,1990, 187-191.141 Адам Богосављевнћ (1844-1880), полнтичар и народни трибун. Завршиоје Филозофски факултет у БеограЈјУ, вратио се у своје село и уз бављењезе~!љораЈјЊО\! развио II!ИРОКУ Јјруштвену активност; постао је необично популарану наТЈОЈјУ; био је наРОЈјН!! посланик од 1874. године (Вlщети: Слободан
280 СВЕТОЗЛР МЛРКОВИЋ: ЦЕЛОКУПНА ДЕЛЛ, <strong>XVI</strong>]овановић, Влада Милана ОБРСНОВИћа, 1 део, 216-222; 225-227; Растислав Петровић,Адам БогосаВЉСВИћ, БеОfJJад, 1972).142 Видети белешке 27 и 28.143 N1арковић је умро 26. фебруара (10. марта 1875) у Трсту.Щ Глас Јавности је покренут y~lecTo угушене Јавности јула 1874. године.145 Ослобоljсњс је почело излазити 1. јануара 1875, ИЗИIПло је укупно 38бројева .. Престало је излазити 21. марта 1875. У августу исте године и:Јишла сујош два броја.146 N1арковић је уредио неколико првих бројева Ослобоljсња. СЛО~lљенболешћу, он у броју од22. јануара изјављује да ће "због болести"", "неко Bpe~leбити удаљен" од уредништва листа, да ће га у уреljивању замењивати СретаАнljелковић и да ће у листу радити ист!! људи. "Лист неће НlПJIта изгубити ни управцу, ни у садржини, - о томе читаоци ~югу бити сигурни." Лист под наслоBO~' Ново Ослобоljењс није излазио.147 Старо Ослобоljсњс, лист за науку и политику, излазио је три пута, а од25 .. јануара 1876. године пет пута недељно. После увоljења цензуре престао јеизлазити 16. ~шја 1876. Уреljивао га је Илија Тодорић а штампао Пера Тодоровић.148 Рад, књижевни и научни лист. Изла:шо је у Београду 1874. и 1875. године.Са оглеДНЮI броје~1 ИЗШIIЛО је укупно 37 бројева. Власник и издавач биоје Пера Тодоровић,149 Сава ГрујНћ (1840-1913), офшщр и политичар. Завршио је у БеоградуАртиљеријску школу, заТЮI јс студирао војне науке у Берлину и ПеТIЈОfJJаду;присталица Свсто:шра N1арковића н њсгов сарадник; касније истакнути радикал.Био је управник ТОПОЛИВНlще у Крагујевцу, истакнути војни стручњак уратовима 1876-1878, војни ~шнистар, ~lIIнистар спољних послова, председниквладе, члан и председник Државног свата,150 Петровић овде ~IIIСЛИ на ,lИнистра Ђорljа Миловановића.151 Петар ВеЛlIЈmРОВНћ (1848-1921), политичар. Један је од најистакнутијК1(сарадника Свстозара \
Change language