26 СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ: ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, <strong>XVI</strong>Мени су били симпатични и активни чланови Француске револуције од1848 Г., па сам превео Организацију рада од Луј Блана. Мој брат Миленкопревео је Lсљаке од Ескироса. Оба наша превода леже код менеу рукописима.Руски се читало највише зато што је свима најлакше било научитируски језик; - не баш онако лако као што је мислио кнез Милош кадаје рекао: "Спрдај се српски, ето ти руски", - већ много лакше но несловенскејезике. Сем тога, ми смо Русе, као и сви Срби, волели и некимспецијалним српским осећањима. Руска је књижевност у нас од вајкадабила омиљена. Читали су севрло много белетристички списиПушкина,1l0 Гогоља/Il Шчедрина,Ш Достојевскога,1lЗ Тургењева. 114 Подутицајем нових идеја та пажња се распространила на дела Херцена,l1SЧернишевског, Доброљубова,11б Писарева, Лаврова ll7 а затим на Крапоткинаl18и друге.Чернншевског смо, чинн ми се, скоро обожава;гш. Можда је томедопринело што је он због својих идеја тамновао дуго и у Петрограду иосуђен био да робује у сибирским рудницима. Волели смо га толико дасмо нас двојица овде у Београду, Пера ТОДОРОВИћ и ја, дали се преваритида га можемо избавити из Сибира. И предузели смо били некекораке и то кришом од наших најинтимнијих другова, јер се побојавасмода нам они можда неће ДОПУСТИТИ да се један од нас двојице жртвујесасвим за изб
28 СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ: ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, ХУIСтога је Светозар, међ разним задацима васпитаља, моралномеваспитаљу давао понајвеhи значај. Препоручивао је нарочито да се уомладини развијају несебична, алтруистичка, осећаља и да се она навикава:да у раду за опште добро и за туђу срСћу налази и своје личнозадовољство.Он је био такав, па и присне му присталице тежаху да буду такви.Смем реhи, да смо у прво доба у томе прилично и успевали. Био нас јеприличан број, који смо, на пример, живели као таква браhа да су нам икесе, као што се каже, биле као сестре. Бејасмо вољни да све штоимамо и све што можемо жртву ј е 1>10 за опште добро. Пера 'ђорђевиh јесвоје имаље завештао Светозару Марковиhу знајуhи да ће га он употребитина кљижевну пропаганду наших начела; а Светозар га оставидругима на исте циљеве. И Пера ТоДоровиh доста је свога имаља потрошиона ту пропаганду. Праведно је да му се то призна.Од Светозара Марковиhа научили смо и како се треба владати саженскиљама. Као праве сестре биле су нам ондашље другарице, првесрпске социјалисткиље, љих пет-шест на броју. Светозар је и љима, а инама, љиховим друговима, био узор. Он је и писмено признао да је"испитав до дна све нијансе разврата, научио да поштује невиност".Искусио је да "код свију људи, код којих је у овоме прљавоме животуостала бар клица чистога осећања, дружба са женскињама, ЧИСТИМ инеВJIНИМ, дејствује као наравствени лек".Колико смо и у овоме погледу били "фантазије" - како нас називахунаши начелни противници који познаваху исправност нашедружбе са другарицама, нека послужи и овај факат, - блаженога споменада смо ми фиктивни брак лакше схватили, а неки, по указанојпотреби, у љега лакше и ступали, но што би ДОПУlllтали играње "слободнељубави"; као да смо предосеhали позније искуство, и своје итуђе, да је у тако званој "слободној љубави" одиста доста обостранеслободе, а мало, обично и малотрајне, праве љубави.** *Нарав Светозара МаРКОВlIћа добро је представљена у кљизи ЈованаСкерлнhа о њему,l2:2 јер је то написано по каЗllваЉl!ма нас неколиколичних познаваоца Светозара. Одиста је он у говору био благ, врло нежани пријатан. У усыеНJlМ Дl!скуспјаыа изгледао је ыного ПОПУСТЉИВИјино у писаним расправама, али је и тиме освајао сабесеДНlIка. Био једоста веселе нарави и радо насмејан. То је годило нарочито нама којисмо имали сличну природу; јер су се појављивали међу нама и такви,који су сматрали да је за људе крупних предузеhа обавезно имати челонабрано са намрштеним обрвама, како би и тиме свету показали коликосу ојађени народним патњаыа II вазда готови за неку енергичнуакцију. Душевну ведрину Светозар је задржавао и у данима када смо га,већ јако оболелога, отпраћали у Приморје, где је наскоро и умро.Не умем ваы сада представити колико смо га жалшш. За култ којисмо имали спрам њега можда јекарактеристична наша жеља: да сеПАБИРЦИ О ЖИВОТУ И PAJI,Y 29тело љегово толико балсамира како би се могло очувати за вечита времена.А Пера Тодоровиh домишљао се како би се костур Светозарамогао спремити и чувати у Музеју.Ми смо Светозара Марковиhа волели неком изванредно срдачномљубављу, као да нам је најприснији сродник. Поштовали смо га једнимнеобично великим поштоваљем, као неким страхопоштоваљем.** *Да завршим говор саопштељем неких разговора од како суновинеобјавиле да ће бити ова прослава Светозара Марковиhа и да ћу јаимати част и задовољство да на љојговорим. - Неколико људи изСветозареве прве гарде, која је сада и врло мала и врло разбијена, прилажахуми и изјављиваху да су им се овим поводом разбудиле све светлеи миле успомене на љега. Неки су ми и писали да би сада радо билина овоме скупу. Верујем да је такво осећање и код свију других живихостатака онога нашега, сада већ старога покољеља. Према томе, мислим,да приређивачи ове прославе, који су јамачно, као и ја, врло задовољништо је ова велика дворана вечерас препуна и раденика и школскеомладине, треба да су задовољни и овим што рекох како је самоглас Светозареве прославе обвеселио и старце, којима и иначе, ништамилије није но сеhати се идеалисаља свога у младости својој. И мојаје душа ових дана обузета неким миљем, па у љој све нешто светлуцаи светли, а то је верујте ми, права срећа усред таме садашљега доба.Док су ми се стари показали овако усхиhени, дотле један представникједног млађег поколеља, које јесада у веhини, запита ме зачуђено:зар ћете Ви и тамо међ социјалисте и што ћете? Одговорио самму прво: да у Србији има неколико политичких група, којеСветозараМарковиhа могу сматрати као свога претечу, а међу овима је и љеговагрупа. Друго, да ми сви Срби без разлике партија имамо дужност, дапоштујемо успомену на онако великога, честитога и племенитога јавногарадника као што је био Светозар. Треће, да и ја лично имам дужностизадржати га у симпатичној и захвалној успомени, јер ми је он напоменутој раскрсници мога живота отворено рекао своје убеђеље: да јешто веће и што стручније школовање потребно нарочито људима којитеже да буду корисни народу. Додадох и то да сам врло задовољан штоу себи још осећам пуно топлине и за његову успомену и за љегове лепеидеале.Много је интересније било ово питаље које ми је ових дана упућено:шта ја мислим, у којој би садашљој групи био Светозар Марковиhда је жив?Не могуhи погодити где би љега одвела политика у току неколикопотољих деценија, набројах доста лако, и на задовољавајуhи начин, гдеСветозар не би бивао, нити би сада био. У којој би садашљој групи биоСветозар немогуће је поуздано тврдити из следеhих разлога. Од љеговадоба на овамо знатно су се промениле и опште социјалне и економске,и политичке и националне прилике у Српству. Променуо се ментали-
Change language