54 СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ: ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, <strong>XVI</strong>тивнике - то су ствари које се догађају у овом "најбољем свету" свихсветова, а Србија која ХОће да се убраја у "културне земље", не може дазаостаје.Као што су читаоци могли и сами приметити: овајпроцес и прогањање,који је покренула српска влада, уперени су против циљева"Јавности", у овом моменту утолико пре, што је влада увидела утицајлиста на Народну скупштину и што се јако боји изазваног незадовољствау народу, које би могло да се одрази на предстојећИМ изборима,па би желела да по сваку цену спречи избор посланика омиљених ународу. Али је влада у заблуди ако верује да може да угуши осећањекоје се једном уврежило у народу - не, осећање равноправности и слободе,идеје о економској и социјалној једнакости избиле су на површинуи оне ће се све више ширити; све ће више добијати снагу; то је природнизакон и ми ћемо се за то побринути да уверимо владу у безуспешностњеног поступка.Део другиНАД ПАЛИМ ДРУГОМDer Volksstaat, Nr. 84,22. УП 1874, pp.1-2.
-УредништвоОслоБОђењаУМРО ЈЕСВЕТОЗАР МАРКОВИЋу Трсту 26. фебруара у 4 сата у јутру у грађанској болнициСмрћУ Светозаревом нестало јенеодољивог борца и радника засамоуправу, слободу и благостање народно. Другови његови изгубишенајбољег друга и пријатеља. Рад за добро народно изгуби својега првогустасща. Народ и његова сиротиња изгубише друга и пријатеља, који јебllО одјек невоља и страдања њиових. То с правом кажемо.Светозар је ро!јен у Јагодини у 1846. години. Умро је у 29. годиниживота - али живота пуног рада непрекидног, непрекиднога мучења игоњења. Редак је живот што га је Светозар проживео, али су још ре!јиљуди какав беше наш друг и пријатељ. То беше дар и поштење. Даровитод Прllроде он је се самостално развијао умно врло нагло без ту!је ПОМОћИ и без УЧ!lтеља. У своме животу и раду био је оригиналан исамосталан, љегове мисли и начела - тако исто.Умни кепеци никад немогу бити оно што су људи са веЛIIК!IМ умом. Развратници никад не могуимати поштене мисли, нити могу поштено радити, њпово је срцеотровано, ЊIIОВ мозак кужан.Светозар беше човек чије је срце обухватало сав народ, живео јеживотом народа, страдање и невоље "ту!је", беху његове, а његов великиум казивао је без умора све потребе и начине како да се помогне.Васпитање Светозарово у отаџбини било је као што је сваког другог.Школе основне СВРШ!lО је у Јагодини. Гимназију у Крагујевцу иБеограду. Ступивши на Велику школу, изабрао је технички факултетза учење. У школама је био вредан и добар !јак. А зар је мало такових?До школовања у Вел. школи није било прилике да се покаже његовум И даровитост. Тек ту се показала сила његова ума када се за једаftдан и НОћ спре~lао за испит "најтежих преД~lета" и полагао их "отлично",иако дотле није учио.Како је само васпитање било онда и како су младеж васпитавали,то је сам Светозар најбоље показао у члан ку: "Како су нас васпитавали"који је у "Србији" штампан. Док је био још ђаком на Великојшколи почео је на чисто да изводи своје мисли и начела, да ствара погледна ЖИВОТ и науку. У ТО време 1866. године оде у Петроград где је о