Markovic Svetozar Celokupna dela XVI Narodna Knjiga 1987.pdf

128 СВI:ТОЗЛР МЛРКОВИЋ: IЩЛОКУПНЛ ЈЈ.RЛЛ, XVIДрагиша СтанојевићСОЦИЈАЛИСТИЧКА СТРАНКА У СРБИЈИ 22 1I.Драгиша Станојевиh из познијег доба (1844-1918)ЛlIчна 11 начелна кавга, која се беше тако страсно заметнула измеђуРадника и Салюуправс, као да се мало утишала. 222 Ја ћу да се користимТИМ примирјем, које ми изгледа удесно за беспристрасно проматрањетога сукоба, те да речем коју о истом. Ја немам никаквог узрока,да у овој ствари говорим друкчије до по своме убеђењу и по својој УВИђавности,јерне само да никад нисам имао личних судара са људимаоко Самоуправс, но их има међу њима, које смем сматрати за својепријатеље, н које ја веома поштуј ем.Односно личних полемика, ја имам прилично искуства, и могаосам се уверити, да оне онш,ш, који се у њих плеhу, често доносе не малештете моралне пред јавним мњењем, јер из тог узајамног песничања ичупања обично оба противника изађу прилично очерупана. Ја држимда те личне задевице треба по могућСТВу избегавати у јавним листовима,и мислим, да су оне само у два случаја колико толико оправдане:прво, кад се њих лати онај, коме је нападнуто на образ и поштење, пасе брани оним истим оружјем којим га и нападају; друго, кад нападачмисли да ради у јавном интересу, жигошуhи ову ШIИ ону личност. У последњемслучају важи као правило, да нападачева тврђење ни по штоне смеју бити само гола СУМЊlIчења. Тврђења своја он мора доказати,иначе она постају само клеветања, и могу нашкодити више нападачу нонападнутоме. Доказ је баш у интересу самог нападача, јер без њега ондолази у опасност, да публика угледа у нападнутоме само жртву туђихсплетака. Но свакојако најбоље је, ако писац у оба случаја избегнелично кавџење и озбиљнијих се средстава лати, да противника обори, атих средстава често има врло моhних.Наравно ја се у овим мојим оценама могу преварити, и ја се никомене намећем за судију,