142 СВF.ТОЗЛР МЛРКОВИЋ: ЦЕЛОКУПНЛ ДF.ЛЛ, ХУIСЛF.ДБF.НИЩ1 У СУКОБУ 143тозар ступио према радикал цима, даје се сасвим тачно и објективно решити,тако реUlllТИ да је сумња немогућа, оП!!Том решити. Ми требасамо да се сетимо, да је се Светозар већ једном сукобио с радикализмом,да је Светозар један радикализам већ уништио и по томе да је математичкивероватно да би и данас онако делао као и пре десет година,да би се и са данашњим радикализмом и то данас из много претежнијихразлога (као што ћете ниже видети) у коштац ухватио, из које би борбетај радикализам без сваке сумње са пребијеним ребрима изашао.После ове примедбе вратимо се доктору.Наш радикалац једва је могао сачекати да поменута расправа Светозаровау Панчсвцу изађе, па одмах напише дугачку и опору критикуна њу. Светозар одговори још опорије. Доктор не остане дужан. Нов (имислим последњи) одговор од Светозара, у коме је нашег радикалцатако исчибукао, да се овај сиромах формално и буквално пушио. Послетог последњег одговора Светозаровог, - доктор се тргне натраг. Невољаје и била.Пре свега, у тој полеЫIЩИ сирома радикалац није баш у свему грешио,али му је пасовао ыалер да га је Светозар погрешно разумео. Одиста,у критикама његовим било је доста наУЧНilХ погрешака, али и поредтога било је још и недоразумевања измеђ њега и Светозара.Чим је доктор приыетио и једно и друго, нарочито чим је опазиода није саыо неспоразумљење узрок целој препирци, но да баш у свемуглавноые Светозар иыа право, а он неправо, имао је толико снаге и куражида се натраг тргне, а ви ћете ваљда признати, да је од њега поштенобило, јер ыало људи иыа који су у тој ыери љубитељи истине и толикоморалне МОћИ имају, да свету на видику признају да су се преварили.Светозар од своје стране беше се заборавио толико, да у једнојнаучној распри нападне на доктора ЛlIЧНИМ грдњама. Но и те личнегрдње нису спречипе доктора да остане хладнокрван. Светозар јепоследњи одговор свршио са: лаж је да је то тако, лаж је да је оноонако и Т.Д., у чему сте ви Светозара копирали, кад сте Раднику одговаралитакође са "лаж је" (каыо среће да у чеыу другоме Светозаракопирасте, а не баш у оноые за шта се он сам после кајао, - као штоћете видети).својПоследње речи последњег одговора Светозаровог гласеод прилике овако: "Ви можете и даље продужити полемику, ја не самода вам нећУ одговuрати, но вас нећу ни читати, јер ништа не желим свама више имати".ШПоследње речи последњег одговора докторовоггласе пак овако у Г.'Јавноы: "Као што сте видеЛII полеМIЩII нашој умногоме беше узрок недоразумевање: ја сам вас погрешно схватио. Вивелите да никад више прозу моју читати нећете. То је ваша ствар. Штосе мене тиче, могу вам рећll: ПрОДУЖlIте ви и даље свој корисни рад,проДужите и даље тако поштено, научно и разложно писати као штосте почели, и ја ћу вас с највећИМ задовољством читати"."'''Доктор није имао право, и доктор је то јавно признао. Но и Светозарније имао баш у свему право, нарочито што се ЛI!ЧНИХ грдња тиче,па једно што је и он био од оних људи који су кадри признати дагреше, а друго што су горње искрене речи радикалчеве пријатан утисакна њ учинипе, и он се тргне натраг. Да видите како.у августу 1870 године једно вече докрца се у Земун читава руљаомладинаца из Панчева, Београда и суседних вароши да путују сутраД~H лађом у Нови Сад на омладинску скупштину. Међу њима био је иСветозар са Ђуром ЉОЧJIћем, ПаШНћем и другима. У једној гостионициискупили се омладинци: вечерају, напијају и певају у засебној соби.Наш радикалац седи сам у општем локалу са осталом публиком, читановине и пије кафу. На један пут ето ти му посете: Ђура Љочић. Он сепоздрави с доктором, поседе мало и поразговара се, па оде. Не потрајадуго, нова посета: Пашић. И он поседе мало па оде. Доктор се послетога задуби у новине, и чисто је се тргао кад му после кратког временанеко приступи с речима: "Ако немате ништа против тога, - да се рукујемо".То беше Светозар са својим пријатељима, и - ми се братски руковасмо,велим ми, јер наш доктор радикалац случајно не беше никодруги, до ваш покорни слуга, писац ових врста ... После смо слошки Изаједнички радили на ом.nадинској скупштини, на велико упрепаШћењелиберала, који се зачудише, кад нас иљ!ирене випеше. 243Јест, у тренутку кад се с њиме руковах, ја се разруковах и раскрстихс мојим радикалством, осетих грдне празнине у мојој докторскојглави, и уклоних се амо у Минхен, где сам пуне три године (1871-3)кушао да на богатој овдашњој би6лиотеци те празнине колико толикопопуНl~М" За све то ја се не кајем. Светозар, у оном сукобу са мном,силно Је упливисао на 6УДУћИ научни правац којим сам пошао, а ја самму на томе захвалан.Господо око Само)/Правс, ето шта је још пре десет година мислиоСветозар о радикализму, ето како је предусрео ондашњег радикаЈща,па сами закључите из Tora како би он данас предусрео ваш радикаЈIИзам,а при том не заборавите, да јеон ссщијаЛJIСТИЧКУ странку образоваоу цељи да се бори против тога двога. Тај закључак осуда је ваша иако га ви не учините, УЧИНИће га сваки онај који ово чита.Ако би држали да 6и вас Светозар 1IIТедио данас што сте били личнипријатељи његовп, варате се љуто: за оне људе, који су за једну идејууложили свеколико БИће своје, нема ни оца ни мајке, ни брата ни сестре,а још мање личнпх пријатеља, чим се дирне у идеју и мпсију њпну.Да, окопности су се ПЗl\lеН!lле, али у корпст социјаЛJlЗма а противвас. Измена тих околности само још више снажи тврдњу да би у данашњимведријим приликама Светозар могао само бити непрпјатељтоме вашем монархично-релиГ!IOЗНОМ радикалJlЗМУ "у духу народа".Зар СвеТО'Јар, који је кадар 6ио да верује у успешност и МОГУћНОСТсоцијалистичке пропаганде ПО ,'1 наыесништвом, зар би тај Светозарклонуо духом и превртао вером данас, кад је покрет, који је соцпјалистичкастранка дапа јавном животу у Србији, и по други пут обориовладавину либерала, данас, кад социјализам у Србијп има за собом читавусвоју сјајну историју и светлу прошлост'!Зар Светозар, који је налюио да је још и под намесништвом пр актично било отворено изаћИ с бојом на видело, зар би тај Светозарданас кад у Србији има слободе више но икада, вољан био да савије иприклони барјак идеја својих, данас, кад никаква смисла и никакве"практичности" за то нема?
144 СВЕТОЗЛР МЛРКОВИЋ: ЦЕЛОКУПНЛ ДЕЛЛ, <strong>XVI</strong>СЛЕДБЕНИЦИ У СУКОБУ 145Не, он тако не би учинио, а ко то тврди, тај удара на његову светлууспомену. Не, Светозар не би био с вама, веће с нама; Светозар би,кад би видео да вас је збиља изгубио, прикупио око себе млађе и најмлађеснаге, ни мање ни више но оне, које ви називате шипарцима илаким личностима, као што је некада и вас око себе купио, и кушао бисвојом џиновском снагом, да из тих људи створи ново колено и новнараштај, који би некада дело његово наставио. Да би он у томе успеосумње бити не може, пошто је једном то исто постигао у приликамадалеко тежим и мучнијим од садањих.Што се пак нас тиче, наше је убеђење да је прошлост социјалистичкестранке у Србији чврст и поуздан темељ њеној будућности и даникаквих разлога нема да се обустави отворена борба њена за слободуи бољитак народа. Ми смо вољни ту борбу ПРОДУЖllТИ.Минхен, i~ Септ. 1881Радник, бр. 131, 132, 133, 134, 135 и 136, од 22,23,24,25,26. и 27. IX1881.Мислим да сам био јасан. Ко хоће да зна, у какав би одношај Светозарступио са данашњим радикал цима, нек сесамо осврне на прошлост,па ће наћll непобитна одговора. Кад је Светозар још пре десетгодина под притиском ОНИХ црних прилика био дин-душманин републиканскомрадикализму, био би и данас још у већој мери и са многовише разлога ДНН-ДУШI\!анннСамоупраВПНОЛЈ.l\!OhaPXH'lHo-религнозном радикализмуНе, никако, ту не може бнти речн тек саыо о вероватноћи. Ми бивређапи успоыену Светозарову, кад би тврдили да је само вероватно, даби он и данас остао онај стари; ыи ыорамо тврдити да је извесно даОбилић остаје ()БШlllћ, а Марковић социјалиста. Експеримент је мојсвршен.Немате дакле никакво право кад сеупињете да до кажете, каконастављате дело Марковићево, кад тврднте, да је ваше порадикаљењесамо нужна еволуцнја, коју је соцнјапизаы у нас НЗВРlllНТИ ыорао. То неби била еволуција, већ уништење, престанак.Но вама ННКО не може порећи право да радите по својој савести исвојој увнђаВНОСТЈ!, и кад би ви отворено рекли: "Ми не верујемо у ауторитете;част и слава Светозару, он је заслужан за ову земљу, али миза то нисыо уыни робови његовн, не ыорамо иlш вечито трагом његовими у данашњим приликама радимо како радиыо, јер држимо да радимоза срећу народну (што до душе кажу и либерали), па ма се у томеи не слагали са Светозаром". Кад би се ви тако изјаснили, право биимали, и нико у томе ништа зюорно не би видео, али је ружно од васкад се кријете за сенку Светозар ову, кад његовим именом IIокриватесвоје рюуверење.Људи око Самоуправе! Сваколика агитација ваша против Радникау ИстиНl! само је агитаI(ија против ссщијализма, и наыа је чисто одвратнода вас запитаыо: ја шта би ви ЧИНlIЛИ да сте министри? Сва таагитација своди се на ово: "Ми престајеыо бити социјалисте, и постајеморадикали. У практичној полнтичкој борби ми нисыо социјалисте,али не даыо ни другиыа да то буду". То је жеља и то је воља ваша, аливи заборављате да иза грашща ваше воље - почиње ваша невоља.Ми вам опет довикујемо: терајте ви својим путем како сте почелими немамо против тога ННIIIта.Ваше радикалство може имати релативнекористи по народ, а ми ћемо вас вазда помагати кад год будететражили корените реформе, али не браните ни другима да својим путемтерају. Избијте једном из главе да ви имате монопол напреднихидеја, и не насрћите на оне, који рювијају барјак социјализма онда кадага ви савијате.