Markovic Svetozar Celokupna dela XVI Narodna Knjiga 1987.pdf

,..288 СВЕТОЗЛР МЛРКОВИЋ: ЦЕЛОКУПНЛ ДЕЛЛ, XVIСтанојевиhев рад у Србији прекинут је убиством кнеза Михаила 1868.године. Као рођак Карађорђевиhа био је оптужен за саучесништво у OBO~I убиствуи за покушај Ј1ржавног преврата. Због недостатка доказа суд га је ослободиооптужбе. ОД,ШХ је морао напустити Србију. Наредних четрнаест годинаживео је у иностранству, углавном у развијеним европским културним центрима.Повре~lено је допазио у '3e~IYH где ~IY је живела породица. У лето 1875. годинсаустријске власти су га протсрале из Земуна на захтсв српске владе. ЗаBpe~le боравка у иностранству интснзивно јс проучавао савремене социјалнетеоријс. У свој,щ написи,ш подвргао је оштрој критици владајуhу грађанскукласу, обрачунавао сс с либсрализ~юм, залагао се за корснити преображај друштваеволутивним путе\1 и легалним средстви\ш.Послс 1875. године једно врсме повукао се из јавног живота и посвстио сеизучавању политичких и социјалних теорија. Управо тада те~IСЉНО је проучаваодела оснивача научног социјализма. Захваљујуhи познавању дела Марксаи I:::нгелса идејно сс за извесно ВРОlе приближио погледима првих српскихмарксиста, што јс дошло до изражаја и у његовој сарадњи у с(щијалистичкомлисту уfитс Цсниhа Радник. У току 1881. године у OBO~I листу Станојевиh јсобјавио низ написа у којюш брани интсрссс радника и осталих радних слојева сПОЗИlщја социјалистнчких.ВСћ нарсднс, 1882. годинс, влада "у одобрава повратак у ЗС?l.IЉУ. Станојевиhтада ступа у државну службу и за извссно ВРС\lе уздржава сс од јавнсдслатности. Ускоро, ?l.lсђупщ, он поново отпочиње са оштром КРИТИКО?l.I либералаи напрсдњака, који су сс мењали на власти, и због тога губи службу. Он сспоступно приближујс радикаmша, тако јс 1886. годинс постао члан Радикалнестранке. Као радикал и:забран јс 1890. годинс за народног посланика .. Већ сле­ДСћС, 1891. године, Станојсвиh пише познати проглас Писмо српском народу, уKO,IC наступа са ПО3lщија крајњсг грађанског лсвичарства и позива СКУПIlIТИНУЈ1а заведе народну Ј1иктатуру против владавинс "нсодговорнс бирократије".Тада јс раскинуо с радикалюш и 6ио осуђсн на годину дана затвора "због подстрскивањана буну".По изласку 113 затвора, 1892. годинс, Станојсвиh пишс свој последњи по­Л\!Тички СПИС Глухо доба у Радикалној странци. Послс тога он се посвеhујеКЊИЖСВНО?l.I и ПРСВОЈ1илачком раду са ВИДНЮI успсхо" И значајним реЗУЈlТаПI\Ш.Прсвсо јс Бнјесног Роланда Лодовика Ариоста (1895), Ослобоl)ени lерусалил.{Торквата Таса (1896), Божанствену комедију Дантса Алигијсрија, која је објављснатек 1930. годинс, вишс од дсцсније ПОСЈIС Станојсвиhсвс смрти.УщЈО јс У НИI!lУ 1918. годинс од\шх послс завршстка Првог светског рата.Станојсвиh јс добро знао Свстозара Уlарковиhа. С њим јс врло оштро полс,mсаоу лсто 1870. годинс, ОД,laХ послс уlарковиhсвог повратка из Швајцарскс.ИЗ ТС ПОЛОШКС Станојсвиh јс изишао поражсн. О то"с ћс ОН искрено иотворсно писати у Раднику 1881, а у ВРСМС када се приближавао Мити ЦсниhуИ социјалистима.222 Марковиhсви слсдбсНlЩИ и ИСТО,IИШЉСНl!ЦИ су по логици животног токапочели да сс дифсрснцирају ПрО!а схватаЊЮlа конкрстних прилика у Србији.ПОЧСТКО;"I осамдссстих година Марковиhеви слсдбсници фор;..шрали судвс струјс, којс ћС запш постати и политичке странкс: Радикална и Социјалистичка.Радикали су 8. јануара 1881. године покрснули лист Самоуправа; социјалистиоко Митс Цсниhа су ЮI одговорили покрстањсм свог органа Радник1. априла истс годинс. Измсђу ова два листа водила сс жестока полсмика,измсђу осталог, и око тога ко јс од њих прави наслсдник и настављач СветозараМарковиhа.БЕЛЕШКЕ ПРИРЕЂИВА ЧА 289223 Овдс Станојевиh ~lИсли на Свстоандрејску скупштину која је са кнежевскогпрестола свргла Александра Карађорђевиhа и позвала Милоша Обреновиhада се врати у Србију.224 Још пре свога пада влада Јована Ристиhа се обавезала у преговорима саАустријом да ће пругу Београд-Врање почети да I1ЩДИ 3. децембра 1880, а завршитинајдаљс до 3. јуна 1883. године. На КОНКУРСУ је као извођач радова билаизабрана Генсрална унија, која је понудила најповољније услове. То је изазваловелика трвења у политичком животу Србије (видети: Слободан Ј овановиh,Влада Милана Обреновиhа, 1 део, 86-95).225 Станојевиh је као блиски рођак Карађорђсвиhа био оптужен за учешhеу атснтату на кнеза Михаила, прогањан је и протеран из Србије. За време Намесништвапочели су сурови обрачуни власти са сви;..ш онима који су мислилидрукчије од ње. Уз то, и међународне приликс (пре свега Париска комуна)утицале су на унутрашње односе у Србији.226 После погибије кнеза Михаила бсоградски либерали, који су 1858.годи нс на Светоандрејској скупштини испољили све вредности у пружањуотпора притисци;..ш, прсшли су на страну Намесништва и и,шли врло неугоднуулогу. Војвођански либерали на чслу са Светозаром Милстиhем били суотворсно против новс улоге својих БСО!lЈадских ИСТО;"lИшљсника.Милетиhа.227 Овде Станојевиh мисли на прогрссивне војвођанске кругове око228 Глиша Гига Гершиh (1842-1918), истакнути политичар и правник, профссорРЮIСКОГ И ;"Iсђународног права на Великој школи у Бсограду. Гершиh је"душа и идсолог" Уједињсне О?l.lЛадине српскс, сарадник Свстозара Милетиhа,затим један од истакнутих чланова Главног одбора Радикалне странке, ;"lИнистарправде у неколико влада. Један је од најплодоноснијих српских правнихписаца и главни теоретичар српског међународног права.229 Светомир Николајевиh (1844-1922), књижевник и политичар. Историјскенауке студирао је у Београду и на неколико европских универзитета,био је профссор Вслике школс, члан Српског ученог друштва. Један је од оснивачаРадикалне странкс, министар унутрашњих послова и председник владе.Био јс веома активан на просветном и хуманитарном пољу, утицао је на књижевнеприлике код Срба у своје вре;"IС.230 Леон Гамбета (LCon Gambctta, 1838-1882), француски адвокат и политичар.Био је вођа републиканаца у борби против Наполсона ПI, прсдседник францускескупштине и прсдссдник владе.231 Пол Франсоа Грсви (Frащоis Раиl Grevy, 1807-1891), француски политичар,адвокат. Био је посланик у Скупштини 1848-1849, противник државногУЈ1ара од 2. дсцембра 1851" Прсдседник Скупштине 1871, председник Републике1879. и 1885.232 Станојсвиh мисли на Димитрија Миту Цсниhа.233 Реч је о чланку објављеном у Самоуправи. Тскст је објављен и као брошура.Мисли се да га је написао Лаза Пачу.234 Цениh је ухапшен 2. октобра 1873. године под сумњом да је припремаоатснтат на кнсза Милана. Тада је Аhим ЧУ~lИh био министар унутрашњих послова.235 Станојсвиh мисли на 'ђорђа ЦСНl!ћа (1825-1903), правника, политичара,профссора кривичног права на бсоградском Лицеју и касније минИ(;тра правде.236 Чланак јс објављен у цслини у Раднику.