13.07.2015 Views

Markovic Svetozar Celokupna dela XVI Narodna Knjiga 1987.pdf

Markovic Svetozar Celokupna dela XVI Narodna Knjiga 1987.pdf

Markovic Svetozar Celokupna dela XVI Narodna Knjiga 1987.pdf

SHOW MORE
SHOW LESS

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

290СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ: ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, ХУIZЗ7 "Доктор радикалац" је Драгиша Станојевиh.ZЗ8 Драгиша Станојевиh је безразложно оптужен да је учес.;твовао у атентатуна кнеза Михаила.ZЗ9 Станојевић мисли на митрополита Михаила.:/АО Станојевиh мисли на Марковиhев текст Критика на друштвену и политичкуборбу У Европи, који је објављен у Панчевцу, бр. 60-64, од 2, 30. јула и 2,6. и 9. августа 1870. године.2А1 Овај текст је Марковиh написао у Сремским Карловцима 24. јула 1870.Завршетак члан ка је нешто друкчији него што га Станојевиh наводи (види Пкњигу овог издања).2А2 Станојевиh је овај чланак написао у Земуну 9. августа 1870. године иобјавио га у Панчевцу, бр. 69 исте године. Завршетак и овога чланка је нештодрукчији него што Станојевиh наводи.2АЗ Од тога времена Станојевиh је сарађивао с Марковиhем.244 Димитрије Мита Цениli (1851-1888) рођен је 17. септембра 1851. у грађанскојпородици: отац му је био државни службеник, мати је сестра ЈеремијеСтанојевиhа, оца Драгише Станојевиhа. У почетку школовања учио је богословију,заТИ~f је почео студије права у Београду, а од августа 1870. године студирамедицину у Москви. Та~1O је, по свој прилици, дошао у додир са СергејемГенадијевичем НечајеВО~f, вођm.ј терористичког крила руске револуционарнеО~f.ТJадине. Латинка Перовиh ~lИсли да су политички разлози довели до Цениhевогодласка у Москву на студије и да су они довели и до одласка из Москвепосле шестомесечног боравка у овом Iраду.После повратка из Москве Ценић се приближава Светозару Марковићу иРаденику. Другог октобра 1873. године ухапшен је у Паризу под сумњом да јеучествовао у ПРИПРбfама атентата на кнеза Милана који је у то време боравиоу Паризу. Из Француске је протеран У Швајцарску, одатле је отпутовао у Лондон,одакле се вратио у Београд половином јуна 1874. године. По препоруциПере Тодоровића одлази јула 1874. у Шабац да уређује опозициони лист Народненовине Јована Милинковића-Алавантића. Већ 3. септембра је ухапшен, а11. септембра окован под оптужбом да је покушао да побегне из затвора. Уоковима је остао до јануара 1877. године.На суђењу у Шапцу од 13. до 19. фебруара 1875. године групи опозиционараЦениh је осуђен на осам година затвора у тешким оковима. Из Шапцаје спроведен у Београд. Из затвора је пуштен 3. јуна 1880. Од јануара до априла1881 .. сарађује у листу младоконзервативаца Видело. Од априла 1881. године саЂYPO~j Љочиhем покреће и уређује лист Радник, који изражава политичке погледелево г крила следбеника Светозара Марковића. По престанку излажењаРадника он покреhе лист Борбу и уређује га до 11. броја од 24. јануара 1882.године. Од 1. августа 1883. године почиње издавати часопис Истину, који је излазиодо 17. октобра 1883. године, до победе радикала на изборима и до насилногосујеlшвања остварења те побсде. У1арта 1885. године почео је издаватичасопис Час. Сарађивао је у листу Нови београдски дневник и, пред смрт, у листуЗлатибор.Умро је од туберкулозе у Београду у ноhи ИЂfеђу 20. и 21. фебруара 1888.године.:/А5 Стева Милиliевиli је један од БЛИСК!LХ сарадника Светозара Марковиhаи један од оснивача Радикалне странке.:/Аб Павле Паја Михаиловиli, близак друг и сарадник Светозара Марковића,синовац Стевче Михаиловиhа, касније истакнути радикал.БЕЛЕШКЕ ПРИРЕЂИВА ЧА 291• 2А7 С?днос Намесништва према Марковиhу после његовог повратка у Ср-БИЈУ био Је условљен и унутрашњим и спољним приликама.2АВ Јован Авакумовиli (1841:-1928), правник и пошггичар, припадник Либералнестранке. Неколико пута Је био председник владе и министар спољнихпослова, како за Bpe~je владавине Обреновиhа тако и Карађорђевиhа. Био јепрофесор кривичног права.249 Мисли на Стеву Милићевиhа.250 Уредник Рада био је Пера Тодоровиh. Пошто је он био један од главнихорганизатора Радикалне странке и уредник Самоуправе, сасвим је логичноовако Цениhево мишљење о њему. Иначе, оно не одговара стварном стању:Тодоровиh је био врло вешт новинар и кад је уређивао Рад.251 С !,ража, часопис за науку, књижевност и друштвени живот. Излазио јеу HOBO~j Саду о? септембра .1878. до марта 1879. године. Уредник му је био Лазаr:!ачу .. Часопис Је имао СОЦИЈалистички карактер. Под исти~f насловом у НовомСаду Је излазио и од 1893. до 18.95. ГOД~He као орган Независне српске народно-радикалнестранке. Уредник Је био Стеван Крунослав Јовиh, ранији уредникЗаставе.252 Јо.ван МИЛИНКО~Иli-Алав~нтиli, шабачки адвокат. Пошто је набавио~lIтампаlЈИЈУ, Ha~jepaBao Је да издаЈе опозициони лист Народне новинс. ЦениhаЈе А:ТЈавантиhу препоручио Пера Тодоровиh (видети: Латинка Перовиh, Дими­ТРИЈе Мита ЦеЮfli, Предговор књизи Димитрије Мита Цениh, Изабрани списи,1, Београд, 1988, 40-43).25з Односи се на либерале и напредњаке.254 Цениhев Радник је ~YMao ознаку IП као годину излажења, што је означавалода наставља традицИЈУ Марковиhевог Радника. Први број је изишао 1.априла 1881. године.255 Мисли на рат с Турцш.lа 1876-1878.25~ Ова распр.ава је објављена у Раднику, бр. 63-65, 67, 68, 71-76 У временуод 23. Јуна до 10. Јула 1881. године. Она представља одговор на нападе LaMDуправена Радник у брошури ГраЈјанско друштво.257 Мисли на Перу Тодоровиhа, који је тада био уредник Самоуправе.258 Марковиh је у Гласу Јавности објавио 27. и 31. јула 1874. године чланакСрез, а у Ослобоljењу, бр. 1-4 од 1,3,5. и 8. јануара 1875. и чланак Срез и срескауправа. Чланак Финансија објавио је у Гласу Јавности, бр. 7-12 од 3. до 21.ав-густа 1874. године.259 Видело, политички лист, орган Напредњачке странке, излазио је од1880. до 1896. У Београду. Једно време уредник му је био Лазар Комарчиh (оИстоку видети белешку 136). .260 Ова критика Самоуправе произилази и из реалних односа уредништварадикалског ЛI:ста ПI?ема теми, али и из односа нетрпељивости људи око Радникапрема СВОЈИМ ДОЈучерашњима друговима.26! Мисли на Марковиhев чланак Бели терор објављен у Раденику послепропасти Париске комуне у пролеhе 1871. године." 262 Никола Марковиli (1851-1927) један је од активних учесника покрета~ветозара Марковиhа. Почео је рано сарађивати у листу Панчсвац; за животаСветозара Марковиhа његов верни следбеник и ученик. Светозару се обраhаоза савет у CВ!!~J основним питањима која су га интересовала и од њега добијаолепа и садржаЈ на писма.У осамдесеТИ~1 го~инама ПРИСТУПИО је, ка? и многе присталице СветозараМарковиhа, РадикалНОЈ странци. Нешто каСНИЈе заузеhе у њеном руководс.:тву

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!