Markovic Svetozar Celokupna dela XVI Narodna Knjiga 1987.pdf

62 СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ: ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, ХУ!Сва Србија управо рећи очекивала је шта ће рећи "Јавност" о овомеи ономе питању. У највећем раду сустигоше га оптужбе и Светозарби стављен под суд и у притвор. Одсуство његово на "Јавности" одма сепознало.Светозара је почела одавна занимати мисао, како да се доведу усистем мисли и начела за која се борио, како да се изради опширанплан за реформе. На томе је већ био почео радити.У притвору судском Светозар је сасвим доврши о своју мисао - дасе изради опширан програм, да се опширно изложе она начела, која јеса својим пријатељима исповедао - и план за измену постојећих установаа за извршење рефорама. И заиста у "Јавности" почеше излазитидивне расправе појединих начела, које су уједно и програм. Тако у "Јавности"поче најпре излазити "Општина", за тим "Суд и правда", штоје после у књигу одштампао. - Али у притвuру судском њега суспrжеболест. Притвор му поремети здравље и суд је био принуђен да га пустипо сведоџби лекара а на лично јемство да се из слободе брани и услободи лечи, и ако га у почетку није хтео пустити у слободу ни на новчанони на лично јемство. До осуде биће свакоме познато оно строгоПОL"Гупање са болесним Светозаром. Познато је како је полиција једанпутпрозрела да је оздравио па га спроведе суду да га уапси!До осуде Светозар је непрестано радио на "Јавности" и разми ш­љао са својим пријатељима како да се продужи начелна борба и рад. Утоме дође п дан суђења. Светозарова одбрана управо је изненадиласвет - да се онако брани човек који није никакав параграфлија и правник.Тако су говорили сами непријатељи. Суд га осуди на годину и позатвора. Учешће јавног мнења у његовој парници познато је свакоме.Са осудом Светозар је постао још знаменитији. "Јавност" доби једно задругим две "опомене", последњи лист када је имао изићи би узапћенполицијом, т.ј. полиција је узаптила више од пола дописа и чланака, и"Јавност" мораде престати. Апелациони суд смањи осуду на 9 месеца.Пресуда је постала извршна. Светозар је нудио новчану замену, али мусе не хте примити - и он би отпраћен у Пожаревац да издржава затвор.Међутим, пријатељи су радили да се покрене други лист који ћепродужити правац "Јавности". У половини јула прошле године појависе "Глас Јавности" под уредништвом Стеве Милићевића, а при крајујуна исте године у Београду покренуше пријатељи "Рад" под уредништвомп. Тодоровића. И ако је Светозар био у затвору, он је суделоваона "Гласу Јавности" и на "Раду". Чланци и расправе које је израђенеоставио попунише ступце и једног и другог листа. Тако су у "Гл.Јавн." почели излазити његови чланци "Суд", "СРСЗ", "Финансија","Народна скупштина" као продужење програма и плана за реформе,што је отпочето у "Јавности" са "Општином" и "Судом И правдом", а уподлиску "Гл. Јав." излазила је специјалист, штудија "Азбука социјалнихнаука", коју је Светозар још за времена "Радника" израдио по једномруском писцу. - Још је хтео израдити школу (т.ј. план за реформушколе и народног образовања). "Уређење војске" и "Врховну земаљскууправу".У "Раду" је штампана његова ваљана расправа "Социјализам илидруштвено питање". Ову расправу назвао јечланак истог имена по-НАД ПАЛИМ ДРУГОМ 63знатог либерала г. Владимира Јовановића у "Гласнику" Српског ученогдруштва. l92 У поменутој расправи Светозар је први врло систематскиизложио социјалистичка начела за реформу друштвеног уређења иразне школе социјалиста. Још је у "Раду" штампан његов полемичкичланак "Вера, наука и образовање у народном духу" написан услед познатограсписа министра просвете г. Ф. Христића, који је произвео онакожестоки протест од стране ђака на Великој школи. Либерали и "Застава"беху узели у заштиту српског министра просвете нападајући новељуде и нова начела. - Кад је питање о новим начелима и новим људима- сви се слажу са мишљењем полицајским.У пожаревачкој бастиљи Светозар је непрестано радио. Ту је наново прегледао и прерадио два дела своја "Политичке економије", којује у Новоме Саду први пут израдио. Трећи и последњи део почео је радити,али гане доврши. Здравље његово услед тамновања почело јеопадати неприметно. Док је био у слободи није било никакве опасностиза живот, јер се како тако лечио кад му је рад допуштао и кад би се осећаоврло изнурен. Светозар је мислио да лето 1874. године проведе унекој бањи ради лечења. Сигурности је било да ће се потпуно излечитиу бањи, али га сустиже осуда, влада нс хтс одобрити да замени апеновцем. Светозар ИЗИђе из затвора жив, али с каквим здрављем? - Прикрају издржавања казне појавише се несретне последице затвора. Катару желудцу и цревима који се беше повратио у притвору крагујевачкогсуда беше сада прешао у туберкулозу желудачну и цревну.Али при свему томе нико се није надао несретноме крају. Није биодовољно обавештен ни Светозар ни његови пријатељи о његовој болести.Мислило се да се катарактално стање повратило мало јаче нопре услед затвора пожаревачког.Изишав из затвора, оде најпре у Београд да уреди своје неке стварии да се ВИДИ с пријатељима, затим одма пође у Крагујевац, где нам јепријатељ Пера Ђорђевић био на самрти. - Поред све изнурености иопалог здравља, Светозар се договори с пријатељима да се од 1. јануараове год.покрене "Ослобођење" привремено под његовим уредништвом,које би доцније један од пријатеља предузео, а он да иде да селечи. По свршеном договору, оде у Јагодину својојкући и родбини дасе опорави и одмори за рад. Ускоро по његову одласку из Крагујевцапре мину нам друг и пријатељ Пера Ђорђевић и Светозар у децембрупр. год. дође у Крагујевац да уреди ствар пок. Пере и да учини распоредпо Перином завештању, који је оставио Светозару сав свој новац иимање - пола за распростирање књижевности и пола за приватну женскушколу у Крагујевцу. Више се није ни враћао у Јагодину.Дође 1. јануар ов. год. и "Ослобођење" поче излазити под уредништвомСветозаровим, али и његово здравље постајаше све горе, болестсве опасннја. На глас да Светозар почиње радити и издавати "Ослобођење",и ако је пре месец и по дана изишао из затвора, одазваше сепријатељи са свију ,-"Грана Србије са поздравом. - "Ослобођење" је јошједан доказ да Светозар није могао живети без рада, он се куражио радом.За овај мах он је хтео да почне са "Ослобођењем", па да у пролећеиде да се лечи, а лист да предузме који од пријатеља да уређује, као