Markovic Svetozar Celokupna dela XVI Narodna Knjiga 1987.pdf

20 СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ: ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, ХУIПАБИРЦИ О ЖИВОТУ И РАДУ 21мене м по неко име, и то увек са симпатичним сећањем на некадашњунашу дружбу за живота и после смрти Светозара Марковића. Дружинасе она могла горди!и да је била прво јато његових соколова, у ком јатуу већини бесмо ми ЈОШ врло млади полетарци.Са вером, дакле, да ми је допуштено и на своме личном примеру унеколико показивати како смо се ми ђаци онога доба, дакле пре вишеод пола века, почињали развијати, ја ћу са тиме и почети.Ја сам, на пример, већ као ђак ниже Гимназије, заједно са мојимстаријим братом Ђорђем, онда већ наредником, ишао код нашег рођакаЖивојина ЖујОВИћа,З8 кога је и Светозар МаРКОВИћ називао да је биопрви српски социјалиста. Слушали смо га више пута да неким младимљудима, којих се више добро не сећам, говори о Правима Народа, Слободи,Републици, Социјализму, Прудону,З9 Беклу.40 Неколико пута застаосам код њега и слушао о томе истоме разговоре рускога емигрантаРовинскога 41 и српско-бугарског књижевника Љубена Каравелова: 2Сећам ~e како ми је Каравелов показивао слике лепих предела у ШвајцарСКОЈ,да би ми, ваљда, и тиме омилио ту земљу иуређење.*Те прве политичке клице са којима сам сењено државно"заразио" тако рећИ усопственој фамилији, размножише се кад чусмо за Светозара Марковићаи његове идеје. Ја почех читати његове чланке, нарочито његовлист "Радник":З Њега сам први пут видео и слушао на једноме "селу""Побратимства"" у хотел "Националу". Али како сам тада (1871) биођак тек петог разреда Реалке, то нисам смео ни помислити да се доњега прогурам кроз велику групу великошколаца која га је била окружила.Познао сам сенаших разговора, он јеса њиме две године доцније. У једноме од првихна моје ондашње двоумљење шта да радим,тако убедљиво утицао, да ми је његов савет остао добар упут за цео мојдаљи рад, па и живот. Да би се тај прелом боље оценио, треба даиспричам нешто што му је претходило.** *По свршетку Реалке, 1872 год. ПОlIIље ме отац, по мојој жељи, уЦирих да тамо учим Политехнику. Онда се тамо путовало само прекоБеча и то паробродом до тога места, па даље железницом. У ПеlIIТИ јевелику "белу лађу" смењивала нека мања; па се мој сапутник РистаДаНИћ 45 и ја пожурисмо, да у међувремену од доласка прве и поласкадруге лађе нађемо г. Николу ПаШИћа,"" који је већ био свршио инжиње-* Мора бити да смо брат и ја њихове речи усвајали и ревносно их понављали;јер једнога дана, када мој брат ПрИ ручку поче нешто ГОВОРИТИ о некомправу Народа, отера га отац од трпезе и погледав оштро у мене уздахну:"отрова вае обојицу Живојин"! У TO~' тренутку отац беше заборавио да је претога, у мојој једанајеетој години, он уважио моју молбу и повео ме собом давидим Скупштину Уједињене Омладине Српске, која се држала у двориштуВелике школе (1867) на којој је такође било неког "тровања" новим идејама.рство У Цириху и дошао тамо да се заПОСЈIИ, чини ми се на жељезници.Тада сам га први пут видео и слушао говорити. *Увече онога истога дана када смо стигли у Цирих одведе ме Ристакод Бакунина;7 револуционара још из 1848 године и вође комуниста ианархиста. Необично ми би друштво које затекосмо. Собе беху пунемушкиња и женскиња; пуне Руса, а са њима беше и неких Пољака,Француза, Талијана, а чини ми се и Шпанаца. Руси су носили дуге косеи браде као православни попови; а женскиње беху подшишане илисасвим ошишане као регрути у касарни. Неки људи имађаху на главицрвене, револуционарне капе, као што су фригиске капе на сликамаРепублике.Пошто ме поздрави топлосрдачном добродошлицом Бакунинмету доста енергично његову велику руку на моје раме па изјави својеуверење: да ћу ја бити њихов друг У раду. Затим запита мога водника:шта раде њихове присталице у Србији и Војводини. Приметих да саизвештајем није био задовољан, јер је рад или нерад свакога од њихкратко квалификовао са по једном јаком руском речи, од којих је свакабила погрднија од претходне. Упамтио сам их све добро, али их јавноне смем поновити.Слушао сам говоре и упадице других присутника,али их нисам мога разумети. Сећам се да се непрестано помињала:ИнтернаСlIонала: В Алијанција: 9 Револуција, Јунта. 5О - "Ревољуција,ревољуцнја" - цвркутаху и оне ШШШlкиње мало старије од мене. Бешеприлично гестнкулисања, жагорења и сркутања чаја. У једној плитнци,над пламеном