Markovic Svetozar Celokupna dela XVI Narodna Knjiga 1987.pdf

ПАБИРЦИ О ЖИВОТУ И РАДУ 33Аврам Петровиh[ ... ]УСПОМЕНЕ123Године 1872. постао је пунолетан Кљаз Милан 124 и тада су престаливладати љегови намесници Јован Ристић,125 Јован Гавриловић 126иМиливоје Блазнавац!27 и љихова влада, коју су дотле састављалиРадивоје Милојковић 128 као претседник и министар унутрашљих дела,Јован Белимарковић министар војни, Димитр(ије) Матић 129 министарправде и просвете. Нову владу образовао је Блазн~вац са Ристићем илибералима. Блазнавац је умро марта 1873. Онда Је образовао владуРистић опет са либералима и узео за министра још Стојана Новаковићаl30 за просвету и Чеду Мијатовића lЗ1 за финансију. Овај Ристићевкабинетпаоје22.0ктобра187~~Нову владу образовао је тада Јован Мариновић!З2 као претседник иминистар спољних послова, Аћим Чумић 1ЈЗминистар унутрашљих дела.Доласком нове владе, а нарочито доласком Чумића за министра унутрашљихдела, поче се у Србији слободније живети и оштрије писати иотпоче излазити више новина. У Крагујевцу је почео 1873. излазитинов политички лист "Јавност" /34 који је уређивао Светозар Марковић,који се скоро пре тога вратио ~a наука из Шв~јцарске ~ Русије, садругим још млађим слоБОДОУМНIIJИМ људима. ОваЈ лист сад Је нарочитописао слободумније тражећи више слободе за народ: слободну штампу,слободу удружеља, говора, самоуправу.Многи љегови чланци прештампаН!Iсу тада у кљижице под насловом "Скупштина", "Општина,суд и правда", "Срез и финансије". Између осталих који су били окоовог листа били су Сава Грујиt1 капетан и Светозар Милосављевиhпрофесор и Пера Ђорђевић, старији, предав?ч, онај који је YM~O 1874.г.у Крагујевцу и који је на самрти оставио СВОЈе имаље, кућу СВОЈУ r Крагујевцуу ондашљој вредности од хиљаду дуката, другов.има СВОЈИМ нанародне и партијске цељи. Ето каквим су идеалним идеЈама. испуљенибили и какви су људи постављали темељ радикализму у СрБИЈИ.Онда јеУроша Кнежевића. ОН јепочео излазити лист "Будућност"IЗS под уредништвомнарочито нападао бившу намесничку реакционарнувладу. То је био лист тадашље владе - конзервативне стр?­нке. "Исток"136 је био лист бивше владе и љене либералне странке, Ko~aсеназивала либералном. Међутим, нова конзервативна влада била Јеgмлого напреднија и либералнија од бивше зване намесничке либералневладе. Конзерватизам нове владе видео се нарочито у томе, што је онатада нападала бившу намесничку владу чак и за то, што је ова дала земљиустав за време малољетства Кљаза што, вели, није смело бити завреме малољетства Кљаза док је даваље устава свуда и свагда либералнодело. lЗ7Дотле се у Србији владало потпуно апсолутистички и бирократски.Говорити и писати противу владе и противу власти било је тада такоисто бунтовнички као и говорити и писати противу Кљаза. За најмаљуувреду власти ишло се тада у затвор. Ништа се није могло штампатидок цензура не прегледа и не одобри.Ова влада и Скупштина донели су закон којим је укинута у Србијителесна казна и батина. Дотле је поред пресуде судске за праве кривцеи кривице, полиција и сваки кмет могао да осуди сваког човека у Србији,сем чиновника и свештеника, на батине и то полиција на 25 а кметовина 10 батина а суд до 50 батина. Среlюм те су тада укинуте батине,иначе доцније кад су се код нас партијске страсти развиле, не би остаонико неизбијен: ни либерал ни напредљак (ни неутралац), а већ за радикале и да не говорим колико би они извукли. 1З8Тада је крајем децембра 1873. г. донешен и један економски најкориснијизакон за нашу земљу, закон по коме је сваком нашем сељакуобезбеђено пет дана ораља-плуговаља земље и кућа са окућющом даму се не може продати ни за какве дугове, па ни он сам да не може тоотуђити.!З9 Тиме је обезбеђен опстанак нашега народа, који је углавномземљорадник тако да у Србији не може бити бескућника, као што овихима по свим другим државама. Ово језагарантовано овим законом инашим занатлијама, али је на жалост ово за љих давно изиграно. Кадби се овај закон вршио и примељивао онако како треба и како он заслужује,Србија би била најсрећнија земља на свету. Али на жалостмало је људи па чак и државника који појимају и полажу важност овогазакона, те многи помажу изиграваље љегово - економско упропашћаваљенарода, ако је позната истина: да само економски слободни могубити политички слободни.На овојСкупштини Александар Николајевић посланик пожаревачкиса још неким посланицима оптужио је у Скупштини бившег министравојног Јована Белимарковића да јеортаковао и крао са некимдржавним лиферантима и да се тако обогатио. Ова је ствар узела тадаи у штампи и у земљи и у СКУl'Iштини толиког маха да се Белимарковиhједва извукао само са неколико гласова већине у Скупштини, да не будестављен за то под суд. Тако се онда гледало и у Скупштини И У народуна лиферације и на богаћеље министара. l40А данас?Али језбог ове интерпелације доцније полиција пожаревачкастворила кривицу Александру Николајевићу, затворила га у неку кулупожаревачку и држала га ту у затвору неколико месеци и тек кад је сваштампа огорчено напала не само полицију и владу онда је тек Александарпуштен из затвора.У октобру 1874. г. извршени су избори посланика у Народну скупштину.То су били први слободнији избори У којима је народ јаче уче-