Markovic Svetozar Celokupna dela XVI Narodna Knjiga 1987.pdf

140 СВЕТОЗЛР МЛРКОВИЂ: ЦЕЛОКУПНЛ ПЕЛЛ, XVIС1ЕПБЕНИЦИ У СУКОБУ141"доктор раДlIкалац".237 Но и доктор није OLlao дужан: брошуре су падалекао киша. Многи од вас,још сећати.господо, мора се тих "славних" временаДоктор радикалац беше почео своје радикалство сам самцит, алисе наскоро згруписа око њега нешто мало пријатеља и заче се прваклица радикализма у Србији. У томе га потпомагаху нарочито његовиђаци, веЛIIКОШКОЛЦИ, којll се у сукобу његовом с либералима отвореноизрюише за њега, поткреПИВlIШ изјаву своју са сто двадесет потписа уновшшма Србији. У којој је мери наш доктор озбиљно узео своје републиканскораДlIкалство види се из тога, што је, хотећИ остати себиследствен и не страшећИ се бајонета (којllХ се и данас не страши) 29 маја1868 године скупио био пред велику школу, баш преко пута од полиције,близу две стотине ђака у намери да, - ни мање ни више - прокламујерепублику, доказујУћИ: "да погинулог кнеза само народ наследитиможе". До душе намесништво је после покушало да га за сасвим нештодруго обеДII, псщмећућll 1>IY оно, чега је се доктор вюда гнушао н гнуlIш.238 Но намеСНIIШТВО у томе није ни успело, мада му је на услузи стајалаондашња азијатска правда, а време је одонда јасно доказало, данаш доктор никад није био дшraстијаш, и да је 1868 године невин био иневино страдао.Као што видите (враТИ1>!О се на догађаје пре више поменуте афере),све су згоде и мајсторије биле ту, да се још тада, под старим ГарашаНШI01>!,образује радикална странка у Србији 11 наш професор већ себеше спремао да покрене и орган те заЧШЬУће странке, кад му поменутидогађији стише ни пут. Е, шта ћете? Човек предлаже а бог располаже:судбина није дала! Судбина је скинула ту МИСllју њему с леђа ивама је утрипила, господо данишњи рщщкиЛЦII, на чему јој је доктор одсвег срца захви.'Iан, - а да ли ћете ви имаТII узрока да јој некад за тозиблагодарите, то ја не знам и то је ваша ствар.Не заборавите ди се докторово раДlIкалство НII у чем главном нијеРЮЛlIковало од вашег данашњега, мањ ако не у томе што је још радикаЛНllјебило. И он је тако исто као и ВII симпатисао са социјализмомкроз плот. РаЗЛlIка је највише била у томе, што се наш доктор нијеспремао за 1>!J!llIIстра, па зато није ни 111>1 ао разлога да штеДII монархичнеустанове и да се монархији удвара. Напротив он је у својllМ брошурамамонархију добро ДР1>lусао, што му је цеюура кроз прсте гледала,јер јој се допадало што се неко нашао, кој 11 Нllје признавао ауторитетОПОЗllције либералаl(а, партије за онгщ моћне и опасне. Што се пакњегове катедре тиче, г. професор међународног права сасвим отвореноје исповедао начела републике, што и данас њеГОВII БИВШII ђаЦII посве­ДОЧIIТIIмогу, 11 он се и данас чуди како се тако нешто трпело. Разликаизмеђ њега н вас бllла је доста у томе, што се наш доктор нарочито бешеОПlIЗМIIO на цркву и црквењаке, и то се вама данас не може у грехприписати. Али је 11 то скупо П.'IаТIIО, јер га је његово преосвештенство,највећи поп СРПСКII,2Ј9 још тада проклео. Раз.'lика је најпосле била и утоме, што доктор радикалац још управ није био социјалиста и то је текпосле постао; а код вас је обратно: вн сте најпре бнлн социјалисте, пасте се после порадш:али.'lИ, из чега се ВllДИ, буди речено узгред, да је сенеко од вас двога наопачке развијао и наопачке напредовао, да ли докторили ви, то вам не умем казати.. Као што рекосмо, докторово радикалство и радика.lIИсање у Срби­ЈИ свршнло се изгнанством, али сс после продужило у Земуну у годинама1868, 1869 и 1870, и то жешће но икада. Чланци по новинама и 6рошурепочеше опет дажднти. За то имам право да кажем да, тачно говоpetHI,ннје 6ило баш све уыукло под намесништвом пре но што се Свстозарпојавио. Напротив, било је жнвнх и енеРГИЧНlIХ протеста, само додуше не у Србији, но преко пута од Србије у Земуну.Видели сте како се докторово радикалство жалосно заВРШlIЛО уСрбнји, а сад остаје да видите како ће се још жалосније, управ трагично,завршити и скончати у Земуну, и ја ћУ вам то испричати, претпостављајУћИда вас тужна кончнна једног вашег бившег колеге мораинтересовати.Баш кад је доктор раднкалац у највећем јску пропагандисао засвој републнканскн радикализим, у ГОДИНЈ! 1870, појавио се на књижевнами политичком пољу Светозар Марковић lJ изаЬе у Пан'lСВЦУ првињегов спис "Друштвена и полнтичка борба у Европи".2-:0 Сад да ВЈ!дитејада и покора, алн допустите да пре но што приступим тој тужнојисторији, тужној по нашег доктора, о нечем претходном прозборим,како бисмо се боље ра·зуыслн.Ја сам обећао да вам експернментално, да вам опитом докажем, даСветозар, да је жив, не би данас био с вама но против вас. Вама всћпосле горње приче о доктору радикалцу почиње бивати јасно шта ваљапод тим "ОПЈ!ТОМ" разумети. Но вама ће то мало по мало све јасније Ијасннје постајати и најпосле БНће вам тако јасно, да ће вам се од тејаСНОће при чнтању ових редака очн засеннти. Мало још стрпљења паћете се уверити. Ево у чеыу се састоји оно "претходно", о чему ћу којуда кажем.Кад један ОБИЛИћ делом покаже своје родољубље, своју честитости своје јунаштво у једној судбоносној прнлици а свету на видику, топостоји сасвим логнчна претпоставка, да бн се такав човек и у другимподобним прнлнкама показао јунак и родољуб, претпоставка је, док сепротивно не докаже, да Обнлић остаје ОБИ.'Iнћ. Кад се једноы какавБраНКОВНћ пред лнцем народа покаже као издајица, претпоставка је даће Бранковић и у другим ПРШНIкама остати Бранковић и издајица. Кадједан човек од срца за утопљеником у воду скочн И са опаСНОШћУ свогаживота од смрти га избави, претпоставка је да ће тај чест!IТИ човек удругим случајевнма тако поступнти. Кад један каншар прода сиромахукућу и баштнну н чељад му на улицу истера, претпоставка је да ћетакав нечовек и у БУДУће тако чнннтн. Наравно, то тако не мора битијер се људи у току времена мењају, то је истина; али претпоставка јеипак у корист ОБИЛllћи, а онај, који би тврдио да се Обилић касније нсби тако показао морао би !шити озбиљна разлога за своју тврдњу, мораоби то доказати. Нема ли рюлога, претпоставка да Обилић остајеОБИЛИћ, сасвим је основина.Шта би ви сид реклн, господо око С'алюуправс, кад бих ја са СЛСдећОМтврдњом пред вас изашао: питање, у какав би однос данас Све-