Markovic Svetozar Celokupna dela XVI Narodna Knjiga 1987.pdf

НАП ПАЛИМ другом 123Јован ЖујовићСВЕТОЗАР МАРКОВИЋНаш век не изобилује људима, који су снажни умом и карактером.Такви су људи, за сада, велика реткост, и зову се нсобични људи. Такавједан редак необичан човек био је - Светозар Марковић.Светозар се РОДј[О у Зајечару, септембра месеца 1847. год.Ш ОсновнуllIКОЛУ је учио у селу Рековцу; четири разреда гимназије свршио јеу Крагујевцу, а пошто је у Београду довршио гимназију, ступи у београдскуВелику Школу, у технички факултет, где пробави две године.1866. год. држава га изабере за свога питомца, и пошље га у Петроградда науке продужи.Још док је у Србији ђаковао, Светозар је увиђао, како је недовољнои жалосно оно знање, што га даје српска llIкола српској омладини.Његов ум тежио је да више сазна, но што му је ~e катед;->е давато. Стога је брижљиво читао и изучавао оне књиге КОЈе нису бl.IЛИ његовишколски предмети. Мане нашег школског образовања, он Је сам врлолепо насликао у чланку "Како су нас васпитавали".Светозар је имао добро срце; његове су очи виделе народне муке;његове су уши чуле народно јецање. Виђено и чувено тиштало јењегову душу; народне невоље лежале су му на СI?ЦУ, као тешки камен.Он није могао мирно да подноси такво стање, па Је поставио себи задатаки да сс спрсми, како ПС народу бити од користи. Са великом енергијомбацио се на истраживање узрока народним патњама и средстава,како да се исте униште; брижљиво се одао на изучавање наука о друштвуљудском. Како је био бистрог ума, то му није било тешко, да пронађеи схватн који су прави извори зла, на који се начин они уклонитимогу, какви су основи данашњег друштва, а какви треба да су основидруштва, па да у њему нема муке и невоље, да народу ~ њему буде доброи лепо, да се народ уњему може свестр.ано раз~ИЈати и усавршавати.Када је тако Са3нао ист!ше и законе, КОЈИ владаЈУ У друштвеним иосталим наукама, он сматраше да је дужан да те истине шири, распростиреи у живот примењује.Посао је овај био веома тежак. Требало је отпочети борбу противцелог поретка који влада. Требало је људима изменити појмове и навике,требало им је разруrшlТИ старе, лажне идеале, а дати им нове, истините,требало је показат!! прави пут који води ка народном благостању,и доказати, даје то, заиста, једини, прави пут.У Петрограду Светозар је написао чланак "Певање н мншљење",у коме је напао на рђави, уби тачан правац наше лепе књижевности, анарочито поезије, која је тада владала на српском књижевном пољу.Наши песмотворци ВСћИНОМ гледали су само да којскако издељу поетичнуформу; за садржину, за суштину, која ће се у тој форми појавитиони нису водили много бриге. Маса народа пропада у материјалној иумној сиромаштини; светом овладала злоба и узајамно сатирање; народје потчињен, измучен - а песници певају вину и љубави, они описујублагостање, задовољство и уживање. Светозар је ударио на такво певање,он је захтевао да песници више мисле када певају, да у песми главнобуде здрава језгровита истина, а не поетска форма, која сама за себенема права на опстанак.Због слабости Светозар мораде да остави Петроград; 1869.г.пређе у Швајцарску, у Цирих где положи испит за циришку политехничкуllIКОЛУ. Због чланка "Нашс обманс", у коме је критиковао данашњиустав кнежевине Србије, и изнео зле стране његове - Светозаризгуби државну помоћ.У то време у српству јеонпостојала дружина "Уједињена омладинасрпска". Цељ те дружине је била племенита, паметна, патриотска; онаје хтела да уједини снагу српског народа, и да ради на његовом материјалноми УМНОМ напретку. Али ова дружина српске омладине није ималаникакав програм у коме би определила средства са којима омладинаХОће да постигне свој циљ. Истина, било је неких појмова о друштвеномоблику уједињеног српског народа, али су ти појмови били погрешни,недовољни и несигурни. У чланку "Велика Србија", Светозар јерастурио магловиту слику "велике" српске државе, како се она представља.нау мозгу наших патриота. Он је захтевао да "Уједињена омладина"изнесе тачан,опредељен програм, ако ХОће да постоји као партија,као жива, активна сила и ако ХОће да њен рад буде успешан. Наомладинској скупштини и у журнаЛИСТIIlЩ Светозар се упињао да сеомладина ињен орган "Млада Србадија" оставе непрактичног и неодређеногправца па да се узме реалнији и радикалнији правац са одређенимсредствима. Већина је омладине била против тога, и, "Уједињенаомладина" мораде пропасти због своје органске неМОћИИ болести.Не успевши упокушају да омладинској дружини даде други правац,Светозар се са неКОЛIЩЈЈНОМ својих другова баци на самосталанрад. У Србију вратио се 1870. године и одмах отпочео рад на самом земљишту.Са друговима најпре је покушао, да се распростре и утврдимисао о удружењу. Они почеше оснивати занатлијске задруге, основашеи једну дружину за потрошњу. Начело по коме су основане ове задругенаlIJЛО је много присталица у српском свету, и што су оне пропале,томе узрок није у њиховом основу, НО У другим неповољним околностима,које нису могли да уклоне Светозар и другови.На неколико месеци после доласка свог у Србију Светозар почеда издаје лист "Радник". У томе листу он јепоказао дубину свога ума,показао је колико је огромно знање којим он располаже. Светозар је улисту санеобичном лаКОћОМ и јаСНОћОМ расправљао оно велико изаплетено друштвено питање, које покреће МИЛllOне радника у свету;то је питање о радикалном преображају друштва.