Markovic Svetozar Celokupna dela XVI Narodna Knjiga 1987.pdf

154 СВF.ТОЗЛР МЛРКОВИЋ: ЦЕЛОКУПНЛ ДЕЛЛ, ХУIскорим ТО И учинити - баш и тада они не би учинили ништа боље, већнешто далеко горе. Тај дуализам, који би се бар јавно морао подржаватиизмеђу "Самоуправе" и тог СОЦlIјалистичког журнала збунио бијош већма свет да не зна шта 'управ тражи 11 како да МИСЛ~I. А још акоби господа вође и даље са СВОЈИМ попуштањима ишли и наЈЗад засели уминистарске столице, на њима се показали реакционарни, као што јето већ чинио један њихов колега - е онда би свет изгубио веру у све итада би много времена требало да се залече удари нанешени напреднимидејама тим ЊИХОВIIМ поступком. Да се запитамо збиљски: какавразлог може нагнати социјалисте да се прекрсте у радикале? Да ли радиуспеха њиховог начела? Не, јер социјализам не би ни за длаку напредкрочио, но би се грдно у~азадио. Имамо з~ то Д.овољно факата,који се дају опипати; данас СОЦИјаЈll13ам мање брОЈИ СВОЈИХ присталица уСрбији, но што је имао још у првом свом растењу.1871. године. Већинасоцијалиста нашли су да је раДlIкаЛlIзам згода, КОЈОМ се може и разметатипред народом и опет имати I13гледа на власт 11 унапређења. Таквису сви професори, сви писари, судије итд. Свима је .ТlIма радикализамбио потреба, јер би се иначе морали одрећИ СОЦllјаЈшзма онако напречац, почем то за "практичан ЖIIВОТ". Међутим, радикализам долазиса свима понудама какве само захтева "житејскоје попеченије". Ј а могуса небројено факата доказати да ниједан социј~листа, што је прешао урадикализам, неће се више никад вра~ити СОЦИ]'1лизму,. но ~1O:кe преlши ОД радикализма у либералшам итд., Јер су све те варИJd.ЦИЈе јако међусобом сродне. Дакле, оправдање ренегатства, ма ишло у кори~т социјализма,нема места; јер је тај поступак тих радикаЛО-СОЦИјаЛИСТ,..а,задао социјализму смртни удар, да се за дуго неће мо!ш како треоаСЛЕЈЈ.БF.НИЦИ У СУКОБУјалистичким или радикаnннм начелима да се пошто пото изазове ратбез икаквих изгледа на ИЗЛаЈак; нс водећи рачуна да ли ће то народу~ористити; не добивши уставних гарантија народна права и слободе;једном реч!! без икаквог доброг изгледа, а само осигураном реакцијом.Ристић дође и користова се како само он уме: кад губљаше, он кривирадикале што су они тај рат изазвали; а кад добијаше, он обрће користиза се. На крају крајева, излази: да је Радикална странка и Мимовољнорадила у корист Ристића.Ви сте, господо, стари свој барјак изневерили, зато се н нс мешајтеу туђ посао, всћ оснивајте и гајите ваш радикализам. Где год будетедобро радили, потпомоћићеыо вас; само се социјалистима више нигденс називајте! Не ПрОСТИТУИШ!lте свет!РаЛНIlК, бр. 12-14, од 17,18.1119. IY 1881.155опоравити.Да ли може JlЗВИН!IТИ тај поступак овако расуђивање: ми каосоцијалисте не можемо ништа у овој .земљ.и УЧIIНИТИ; па да не би башнаша спрема пропала без икакве ваЈДе, аЈде да се прекрстимо радикалцима;па кад се једног дана оснажимо, онда да се покажемо ко смо?Ни то није никакав разлог. Пре свега он!! би до тог времена за социјализампропали, јер време не пролази за љубав појединих, но БРИlI~есве старо, а износи ново. Да им је тај закључак погрешан, показао је"Радник" својом појавом на политичкој ПОЗОрШЩИ. -, После, та бирасуда могла лако бит!! разлог онда кад би се они одали свесрднорадикализму а социјаЛlIзам оставили на.страну. Али почем се онинепрестано држе двогубе ПШ1l!Тике, то и тај разлог сасвим отпада.Сад, кад сам ПlIТање претресао са сваке стране, ко ће да ми одговори:зашто су ОIlИ прешли у радикаnиза.ы? Н:.ка се мучи колико ~oхоће, НlIкад на то ПlIтање не може ДРУКЧIIЈег ДООIIТИ одговора, но да јетај раЈЛОГвласт.Они би морали PUT проповедати социјализам, и радити у народу иу скупштини на. поправЦ!! HapO/~HOГ благостањ~,= OH~' ~и .ТО могли Р.ДТрадити као СОЦИјалисте. Сведок Је први "Радник , КОЈИ је Једини ИЗВОЈеваосве што смо доцније lIыаЛII слоБОДНllје. Међутим, запитајмо се штанам је извојсвала краг.[ујевачкаl раДlIкална штампа? Она нам је донелаПОВШllе пораза и један најглавнијlI рат. 255 Да ли је то било по соци-