servisima u Srbiji

Prof. dr Rade Veljanovski
Radiodifuzija kao servis javnosti predstavlja pomoć informisanom
građanstvu, sredstvo je uzornog pluralizma koji različite grupe u društvu
povezuje u zajednički govor koji oblikuje javno mnjenje.
Uspostavlja standard kvaliteta i popularnh programa koji se masovno
prate.
U službi je interesa manjina i vodi računa o svim različitim grupama
koje čine stanovništvo zemlje.
Pruža nepristrasne i potpuno nezavisne informacije – kako svojim
ukupnim pokrivanjem, tako i temeljnim faktografskim programima koji
su u stanju da zadobiju poverenje publike.
Ima značajnu ulogu u podsticanju javne debate koja je od vitalnog
značaja za stvarno funkcionisanje demokratije i predstavlja forum za
debate svih grupa i organizacija u društvu.
Rezolucija Evropskog parlamenta, usvojena 1996. godine
Bez obzira na jasne stavove najviših evropskih institucija i
organizacija o javnom servisu, krajem prošlog veka jačalo je osporavanje
ovakvog oblika medijske organizacije, koje traje i danas. Osporavanja su
dolazila kako iz prakse, tako i iz domena medijske teorije. Oni koji su
smatrali da javni servis nije više potreban, kao pružalac medijskih usluga,
naglašavali su njegov privilegovan položaj, s obzirom da se finansira iz
javnih prihoda koje država određuje zakonom. Ovo je najčešće bila, a
i danas je, teza komercijalnih emitera, odnosno vlasnika komercijalnih
radija i televizija koji se žale na nelojalnu konkurenciju i nemogućnost
ubiranja većeg profita za koji smatraju da im pripada na osnovu uloženih
investicija. Opasnost namere potiskivanja javnih medijskih servisa
od strane komercijalnih, uočio je i teoretičar Karol Jakubovič (Karol
Jakubowicz). ‒ „Kad raste moć komercijalnih medija, oni su u stanju da
utiču na politiku vlade sve više i više. Jedan od njihovih ciljeva u tome je
svakako marginalizacija medija javnog servisa kao tržišne konkurencije.
Oni javni servis radiodifuzije predstavljaju kao izuzetak danas, a verovatno
je da će ga definisati kao anomaliju sutra, a beskorisan atavizam, dug
prošlih vremena, prekosutra.“ (Jakubowicz, 2003: 147)
Ovakvim mišljenjima podršku su davali i anaitičari koji su tvrdili da
javni medijski servisi nisu nezavisni, da su to, zapravo državni, vladini
mediji, koje vlade pojednih država koriste za promociju sopstvene
politike i interesa. Evropa, međutim, nije prihvatila ovakve stavove, već
je još više nastavila da podržava opstanak i razvoj medija javnog servisa,
naglašavajući obaveze država, članica Evropske unije, ali i onih koje su
samo članice Saveta Evrope, da omoguće nesmetan rad javnih servisa i
da ih podrže pre svega u njhovoj nezavisnosti i stabilnom finansiranju.
Drugim rečima, argumentacija o privilegovanom položaju javnih
servisa pa i o tome da ih države često zloupotrebljavaju u propagandne
svrhe, nije mogla da bude jednostavno odbačena, ali je novi pristup bio,
da, ako su u smislu finansiranja privilegovani, to je zato što se od njih
zahteva ono što se od svih drugih medija ne može zahtevati. Programska
raznovrsnost, sadržaji za sve društvene grupe i pojedince i to na najvišem
nivou kvaliteta, pokrivanje signalom celokupne nacionalne teritorije,
uzorno, nepristrasno inforimsanje, obaveza da se javnost obavesti o
svim događajima i pojavama iz politike, privrede, kulture, sporta, uz
proizvodnju kvalitetnih obrazovnih, umetničkih programa i programa
za manjine – to su visoki zahtevi koji na taj način ne stoje pred ostalim
medijima, ma kako se i od njih očekuje da doprinesu pluralizmu sadržaja
i konkurenciji kvaliteta. Takva očekivanja i obaveze od javnog servisa
zapravo doprinose važnom razjašnjenju – ovakvi programi ne mogu da
budu jeftini, ali se, s obzirom na njihovu javnu funkciju, u potpunosti
može opravdati javno finansiranje. To je razlog što je Protokolom o
sistemu javne radiodifuzije, koji je sastavni deo Amsterdamskog ugovora,
naglašena obaveza država da osiguraju finansiranje javnih servisa.
Visoke ugovorne strane ,
JAVNI SERVIS: MISIJA, EVROPSKI POGLED, REGULATORNI OSNOV
Uzimaući u obzir da je sistem javne radiodifuzije u državama
članicama povezan s demokratskim, društvenim i kulturnim
potrebama svakog društva i s potrebom očuvanja pluralizma medija,
sporazumele su se o sledećim odredbama za tumačenje koje se prilaže
Ugovoru o osnivanje Evropske zajednice:
12 13