servisima u Srbiji

Prof. dr Rade Veljanovski
Radio televizija Srbije (RTS) nastala je na osnovu Zakona o
radiju i televiziji od 31. jula 1991. godine. Tim zakonom su Radio televizija
Novi Sad, Radio Televizija Priština i Radio televizija Beograd integrisani
u jedan veliki, centralizovan radiodifuzni sistem koji je devedesetih
godina prošlog veka bio osnovna propagandna poluga tadašnjeg režima.
Pomenuti zakon je u najvećem delu bio osnivački akt RTS-a, jer je samo
desetak njegovih članova govorilo, o radiodifuziji u celini. RTS je tada
osnovan kao javno preduzeće nad kojim je država imala sve ingerencije,
od izbora Upravnog odbora, generalnog direktora i glavnih urednika do
usmeravanja uređivačke koncepcije.
Posle demokratskih promena, prihvaćen je stav da državna radio
televizija treba da se transformiše u javni servis, po standardima i iskustvu
zapadne Evrope, što je bilo orijentacija i ostalih nekada socijalističkih
zemalja koje su krenule putem tranzicije. Zakon o radiodifuziji,
usvojen jula 2002. godine, bio je regulatorni osnov za nastajanje javnog
radiodifuznog servisa u Srbiji, a predviđao je razdvajanje nekadašnjih
kapaciteta Radio televizije Novi Sad od Radio televizije Beograd i
formiranje dva javna servisa: republičkog – Radio televiziju Srbije (RTS) i
pokrajinskog – Radio televiziju Vojvodine (RTV). S obzirom na politčku
situaciju, o drugom pokrajinskom servisu na Kosovu i Metohiji, nije bilo
moguće u zakon unositi detaljne odredbe. Da bi počeli da funkcionišu
na novim osnovama, republički i vojvođanski javni servis trebalo je da
se razdvoje deobnim bilansom i da se uvede pretplata kao osnovni oblik
finansiranja. Taj proces je trajao četiri godine, dakle predugo, što je imalo
loše posledice na funkcionisanje javnih servisa.
Radio televizija Srbije je prilično sporo transformisana u javni
servis, a neke pojave, koje su se događale već u prvim godinama,
otežavale su ovaj preobražaj. RTS je do kraja 2016. godine promenio tri
generalna direktora i jednog vršioca ove dužnosti. Za prva dva može se
konstatovati da su bili imenovani politčkom voljom vladajućih garnitura.
Direktan politički uticaj na RTS, odnosno izbor generalnog direktora,
izvršen je početkom aprila 2004. godine kada je Vlada Srbije smenila
dotadašnjeg generalnog direktora i postavila novog koji je prethodno
bio savetnik za medije premijera Vojislava Koštunice. Ova smena je
ANALIZA PROGRAMA JAVNE MEDIJSKE USTANOVE RADIO-TELEVIZIJE SRBIJE
obavljena odlukom Vlade iako je aktuelni zakon predviđao da generalnog
direktora javnog servisa bira Upravni odbor, posle obavljenog javnog
konkursa. Nije bilo javnog konkursa, a novi Upravni odbor imenovan je
tek posle postavljanja direktora. Drugi drastičan oblik političkog pritiska
na RTS dogodio se 2006. godine, kada je posle insistiranja poslanika
Narodne skupštine Srbije da RTS obavlja direktne televizijske prenose
skupštinskih zasedanja, rukovodstvo RTS to prihvatilo. Regulatorno
telo za radiodifuziju, tadašnja Republička radiodifuzna agencija (RRA),
donela je obavezujuće uputstvo o obaveznim prenosima sednica, što je
dokaz narušenosti nezavisnosti i RTS i RRA. Rukovodstvo RTS-a nije
bilo u stanju i nije želelo da se odbrani od političkog pritiska, na koji i po
tadašnjem zakonu nije imao pravo niko, pa ni skupština. Direktni prenosi
skupštinskih zasedanja ostali su na programu do danas, a rukovodstvo
RTS-a nikada nije objasnilo javnosti da li je to njihov uređivački pogled
ili i dalje ne smeju da promene odluku iako je iz rukovodstva mogla da se
čuje informacija da zbog direktnih prenosa skupštinskih zasedanja nema
dovoljno vremena za sadržaje namenjene deci, manjinama, obrazovanju.
RTS od 2014. godine, funkcioniše na osnovu posebnog zakona,
Zakona o javnim medijskim servisima. Zakonom je definisana delatnost
javnog medijskog servisa, osnovna načela i institucionalna autonomija.
Odredbe o institucionalnoj autonomiji (Čl. 5.) preuzete su iz Preporuke
R (96) 10 o garantovanju nezavisnosti javnog servisa radiodifuzije, jednog
od najznačajnih dokumenata Saveta Evrope o medijima. U odeljku II
zakona: „Javni interes koji ostvaruje javni medijski servis“, navedene su
obaveze javnih servisa u pogledu ostvarivanja programskih funkcija,
odnosno proizvodnje sadržaja, za koje se može reći da su u skladu sa
evropskim iskustvom i standardima.
Način rukovođenja određen je slično Zakonu o radiodifuziji, a kao
organi javnog servisa predviđeni su: Upravni odbor, generalni direktor
i Programski savet. U pogledu izbora Programskog saveta, učinjena je
izmena u odnosu na pređašnje stanje, jer je predviđeno da njegove članove
bira Upravni odbor, na predlog nadležnog odbora Narodne skupštine
Srbije. Ovo rešenje nije dobro i predstavlja korak unazad, jer Programski
savet, prema ČL. 30, stav 1. treba da se stara „o zadovoljenju interesa
152 153