Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Prof. dr Rade Veljanovski<br />
Za javne medijske servise, tranzicija sa državne televizije na<br />
javne medijske servise, tek treba da bude završena. Izazov je kako<br />
osiguravanje nezavisnosti od države tako i sticanje poverenja publike<br />
koristeći tu nezavisnost za ostvarivaje prave uređivačke autonomije.<br />
Za sve javne medijske servise, biće neophodne nove veštine i pristupi,<br />
a u nekim slučajevima i zamena postojećih dugogodišnjih načina<br />
funkcionisanja.<br />
Deklaracija Komiteta ministara o upravljanju javnim medijskim<br />
<strong>servisima</strong>, usvojena 2012. godine<br />
Na osnovu pomenute Deklaracije, usvojena je i Preporuka o<br />
upravljanju javnim servisom, koja eksplicitno pominje mogućnost<br />
uspostavljanja i oblika spoljnog upravljanja ovim medijskim<br />
organizacijama.<br />
Komitet ministara preporučuje državama članicama da unaprede i<br />
ojačaju i, gde je neophodno, povećaju pogodno pravno i finansijsko<br />
okruženje, uključujući spoljno upravljačko uređenje za organizacije<br />
javnog medijskog servisa, crpeći inspiraciju iz dodatnih vodećih<br />
principa, time garantujući nezavisan i održiv razvoj javnog medijskog<br />
servisa i da će biti osposobljen za izazove tehnološkog progresa i<br />
uređivačke konkurencije.<br />
Preporuka KM/Rec(2012)1 Komiteta ministara o upravljanju javnim<br />
medijskim servisom, usvojena 2012. godine<br />
Evropska medijska politika je svestrano razradila model javnog<br />
medijskog servisa uviđajući i neminovnost promena u konceptu<br />
pružanja javnih medijskih usluga. Podržavajući i dalje institucionalni<br />
oblik organizacija javnog medijskog servisa, Evropa prihvata mogućnost<br />
da programske usluge, karakteristične za javni servis, mogu da pružaju<br />
i komercijalni emiteri, u onoj meri u kojoj su spremni da proizvedu<br />
sadržaje koji odgovaraju principima i kvalitetu javnog servisa. Ovakav<br />
pristup može da smanji napetost između javnih i komercijalnih radija<br />
i televizija i da omogući ravnopravniju utakmicu u pružanju medijskih<br />
JAVNI SERVIS: MISIJA, EVROPSKI POGLED, REGULATORNI OSNOV<br />
usluga, a da zdravom konkurencijom podstakne i jedne i druge medije da<br />
rade još bolje i više u javnom interesu. Podsetimo se osporavanja javnog<br />
servisa od strane predstavnika medijskog biznisa, na koje je ukazao Karol<br />
Jakubovič, a na koje ukazuje i Lens Benet (Lance Bennett): „Ponovljeni<br />
konzervativni napadi na javnu radiodifuziju naizmenično tvrde da ona<br />
odražava pristrasnost, i da je opasno da takav sistem uopšte postoji, jer on<br />
može biti popustljiv prema pritisku vlade na sadržaj.” (Bennett, 2007: 265)<br />
I na kraju svih podsećanja na to šta je javni medijski servis,<br />
čemu služi i kakve su mu funikcije, i u najnovije doba ostaje suštinsko<br />
insistiranje na tri uslova: politčka i uređivačka nezavisnost, stabilno<br />
finansiranje i javna kontrola. Nezavisnost i autonomija javnih servisa je<br />
crvena nit koja ih razlikuje od nekadašnjih i današnjih državnih radio<br />
televizija. Mediji namenjeni svima i finansirani od svih ne smeju da budu<br />
pod bilo čijim uticajem, pa ni pod uticajem države i vladajućih struktura.<br />
Što se finansiranja tiče, iskustvo je pokazalo da je najbolji neki od oblika<br />
naplate od slušalaca i gledalaca bez obzira da li se to zvalo pretplata, taksa<br />
ili nekako drugačije. Ovi načini finasiranja zahtevaju još čvršću vezu sa<br />
salušaocima i gledaocima, kako primećuje teoretičar Džems Karan (James<br />
Curran). ‒ „Javni emiteri, koji se finansiraju od pretplate, licence ili javne<br />
subvencije, su pod ogromnim pritiskom da se povežu sa svim delovima<br />
društva kako bi opravdali svoja dalja javna sredstva. Svaki dokaz da oni<br />
gube svoj zahtev kod dela publike, obično rezultira hitnom unutrašnjom<br />
intervencijom i zahteva korektivne akcije.“<br />
Kada je javna kontrola u pitanju to podrazumeva, kako evropski<br />
dokumenti predviđaju, ali i kako iskustvo razvijenih medijskih sistema<br />
pokazuje, čitavu paletu institucionalizovanih kontakata i razmena<br />
mišljenja sa slušaocima i gledaocima. Na taj način se istovremeno<br />
omogućava uticaj javnosti na uređivačku koncepciju i toj istoj javnosti<br />
podnose izveštaji o radu, poslovanju i trošenju javnog novca i, kao što<br />
primećuje Karan, dobija podrška za dalje javno finasiranje. Evropa javni<br />
medijski servis smatra delotvornim akterom demokratizacije javne sfere<br />
i društva u celini. To je sadašnji stav, ali i projekcija za budućnost.<br />
20 21
Change language