servisima u Srbiji

Prof. dr Rade Veljanovski
Sve boje života je emisija koja je žanrovski raznovrsnija od
prethodne i u njoj dominira intervju u 57% slučajeva. Ovakva dijaloška
forma odgovara koncepciji emisije i njenom tematskom usmerenju,
a voditeljka realizuje priloge kako uživo u studiju, tako i van njega na
terenu. U posmatranom periodu u emisiji je bilo 22% izveštaja, 15% vesti
i 3% tematskog priloga/paketa. I u ovoj emisiji je značajan broj priloga
praćen audio/vizuelnom prezentacijom, 57%.
2.3. Tematska raznovrsnost
Kontekst 21 je tematski najviše usmeren na obrazovanje i nauku
u užem smislu i takvih je priloga 40%. I ostale teme se obrađuju na
način u kome je edukativni pristup izražen i kada se govori o zdravstvu
i socijalnom osiguranju koji su prisutni u 26% priloga ili kulturi koje ima
14%. Raznih drugih tema ima zbirno 8%, sveta i regiona 7%, a ekonomije
5%.
Vidik je monotematska emisija u kojoj sagovornici debatuju.
U posmatranom periodu teme su bile: „Bezvoljno društvo ili život u
kolektivnom stresu”; „Stvarnost i (ne)moć internet realnosti”; „Zavist i
ljubomora”; „Mediji i društvo – uticaj medija na društvo”; analiza dela
Eriha Froma „Bekstvo od slobode” i njegova interpretacija u savremenom
svetu. Pristup emisije je da se u svakom izdanju obraća određenoj ciljnoj
grupi, ali da i ostali auditorijum, za koji se pretpostavlja da je visokog
obrazovanja i u skladu s tim ima formirane komunikacione potrebe,
može da prati sadržaj.
Sve boje života je emisija koja, saglasno njenom nazivu, pokušava
da osvetli sve životne aspekte. Razne teme iz oblasti kulture bile su
veoma prisutne, tako da kultura, kao tematsko polje dominira sa 32%
priloga, zatim su zabeležene teme iz zdravstva i socijanog osiguranja 20%,
pa obrazovne delatnosti u užem smislu 18% i sport 8%. Raznih drugih
tema koje su prezentirane na edukativan način, a koje su pojedinačno
zauzimale manje prostora, zbirno su bile tematski sadržaj u 22% priloga.
I u ovoj emisiji su sadržaji propraćeni snimcima u 59% slučajeva.
ANALIZA PROGRAMA JAVNE MEDIJSKE USTANOVE RADIO-TELEVIZIJE SRBIJE
2.4. Raznovrsnost aktera priloga
Kontekst 21 je kao subjekte novinarskih priloga u najvećoj meri
angažovao stručnjake različitih profila 29%. Predstavnici obrazovnih i
naučnih institucija su, kao subjekti priloga, zabeleženi u 26% slučajeva.
Uže društvene grupe su kao subjekti bile prisutne: predstavnici
zdravstvenih institucja 13%, posebne društvene grupe i među njima đaci
takođe 13% predstavnici kulturnih institucija i umetnici 8%. Apsolutno
svi subjekti su se, u emisijama, videli i čuli. Odnos muških i ženskih
subjekata je u Kontekstu 21 prilično ujednačen mada ipak ima više
muškaraca 55% u odnosu na žene 45%. Objekti o kojima se govorilo u
emisijama u najvećoj meri nisu konkretne ličnosti ili institucije, pa je
takvih objekata, kategorisanih kao „drugo” bilo čak 66%. Vrlo ujednačeno
su se kao predmet razgovora, odnosno objekti, javljali: obrazovne i
kulturne instutucije, umetnici, građani kao potrošači ili korisnici usluga,
između 5 i 6 procenata.
Vidik, kao forma okruglog stola, imao je, u analiziranom periodu,
jasno personalizovane subjekte. To su bili: sociolog dr Veselin Mitrović,
profesor dr Žarko Trebješanin, profesor dr Aleksandar Fatić, aktivista
Share fondacije Đorđe Krivokapić, spisateljica Mirjana Đurđević, filozof
Ivan Milenković, psihoterapeut Zoran Milivojević, antropološkinja
profesorka Nada Sekulić, filozof dr Aleksandar Faić, reditelj Vlatko Ilić,
profesor dr Zoran Jevtović, profesor dr Dragan Čalović, filozof Damir
Smiljanić, profesor dr Mijat Damjanović, docentkinja Irena Ristić,
profesorka dr Nada Sekulić. Raznovrsnost struka, odnosno naučnih
disciplina kojima se bave ličnosti koje su bile gosti emisije, govore i o
tematskoj širini i visokom nivou rasprave. U ovakvoj emisiji nije moguće
posebno evidentirati objekte o kojima je bilo reči, mada su oni, u najširem
smislu, naznačeni samim temama.
Sve boje života je emisija u kojoj su u posmatranom perodu
subjekti priloga bili najčešće stručnjaci iz raznih oblasti. Njih je bilo 36%,
dok je subjekata iz kulturnih institucija bilo 23%, stranih subjekata 12%,
a subjekata iz oblasti obrazovanja 6%. Svi ostali su svrstani u kategoriju
„drugo” i blo ih je 23%. Ovo je retka emisija u kojoj su se žene našle u
ulozi subjekata priloga više nego muškarci. Žena je bilo 60%, muškaraca
186 187