servisima u Srbiji

Stefan Janjić
Uvodna razmatranja
Početkom marta 2016. godine raspisani su vanredni
parlamentarni izbori, čiji je termin usklađen sa redovnim pokrajinskim
i lokalnim izborima. Na taj način je namera predsednika Vlade Srbije –
da prevremenim izlaskom na birališta obezbedi dodatni četvorogodišnji
mandat – krucijalno uticala i na predizbornu kampanju na pokrajinskom
i lokalnom nivou. Štaviše, teme posvećene Vojvodini i njenim lokalnim
samoupravama marginalizovane su pod pritiskom gotovo monopolske
pozicije kampanje za vanredne parlamentarne izbore.
Većina građana Vojvodine glasala je 24. aprila na tri nivoa, pri
čemu je i na republičkom i na pokrajinskom najviše glasova osvojila
lista okupljena oko Srpske napredne stranke (48,25%, odnosno 44,48%).
Cenzus su na republičkom nivou prešle još i koalicija oko Socijalističke
partije Srbije (10,95%), Srpska radikalna stranka (8,1%), Demokratska
stranka (6,02%), pokret Dosta je bilo (6,02%), koalicija DSS-Dveri
(5,04%) i koalicija SDS-LDP-LSV (5,02%). Mesta u Skupštini Srbije na
osnovu prirodnog izbornog praga dobile su manjinske stranke Savez
vojvođanskih Mađara, Bošnjačka demokratska zajednica, SDA Sandžaka,
Zelena stranka i Partija za demokratsko delovanje. Na pokrajinskim
izborima cenzus su osim SNS prešle i koalicija oko SPS-a (8,86%),
Srpska radikalna stranka (7,66%), koalicija oko DS-a (7,24%), Liga
socijaldemokrata Vojvodine (6,43%) i pokret Dosta je bilo (5,54%); dok
će prema prirodnom pragu u Skupštini APV svoje mandate imati i Savez
vojvođanskih Mađara, Mađarski pokret za autonomiju i Zelena stranka.
Srpska napredna stranka osvojila je najveći broj glasova i na većini
lokalnih izbora u Vojvodini. Izuzetak su opštine u kojima je pobedio
SVM (Senta, Kanjiža, Bačka Topola) i one u kojima su pobedile lokalne
grupe građana (Ada, Nova Crnja).
Ključna tema izbora bile su investicije i ekonomska slika Srbije,
a kroz ovu ravan posmatrane su i paralele: prošlost – budućnost, Istok
– Zapad, Rusija – Evropa, patriotska ekonomija – strani investitori...
Pojedini zapadni mediji, među kojima je i londonski „Gardijan“, izbore u
Srbiji tumačili su kao neformalni referendum o budućnosti evrointegracija
IZVEŠTAVANJE JAVNIH SERVISA O PREDIZBORNOJ KAMPANJI 2016. GODINE
Srbije , konstatujući da će zemlju – uprkos povratku evroskeptika u
parlament – u naredne četiri godine voditi proevropska stranka.
Cilj istraživanja
Cilj ovog istraživanja je dekonstrukcija uređivačkih politika javnih
servisa – Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine – u vreme
predizborne kampanje za vanredne parlamentarne, redovne pokrajinske
i lokalne izbore u Srbiji 2016.
Metod i korpus
Osnovna metoda je kvantitativno-kvalitativna analiza medijskog
diskursa, a za upoređivanje analaza korišćena je komparativna metoda 1 .
Monitoringom je obuhvaćeno izveštavanje o formalnoj i neformalnoj
predizbornoj kampanji Dnevnika 2 i dnevnika Hirado Radio-televizije
Srbije, Dnevnika Radio-televizije Vojvodine, Novosti dana Radija
Beograd, Novosti, Predizborna hronika i Délutáni Híradó Radija Novi
Sad, kao i debatnih emisija na ovim televizijskim i radijskim stanicama.
Analizirane su centralne informativne emisije na javnim servisima
počevši od 8. aprila i zaključno sa 20. aprilom, odnosno 1237 minuta
televizijskog i 1190 minuta radijskog programa. Kada je reč o debatnim
formatima, na nedeljnom nivou analizirane su emisije Talasanje na
Radiju Beograd, Fókuszban na mađarskom jeziku na Radiju Novi Sad,
Upitnik, Da, možda, ne i Reč na reč na Radio-televiziji Srbije, te Radar,
Sučeljavanje i Pravi ugao na Radio-televiziji Vojvodine.
1
Monitoring su sproveli Milka Domanović (Da, možda, ne), Ila Hajnal (Sučeljavanje),
Nataša Šaru (Radar),Stefan Janjić (Dnevnik RTV-a), Dragana Krunić (Talasanje), Nataša
Starčević (Pravi ugao), Nataša Šaru (Radar), Norbert Šinković (Híradó, Fókuszban,
Délutáni Híradó), Dragana Todorović (Dnevnik 2, RTS-a), Jovana Veljković (Upitnik,
Reč na reč) i Milena Vilotijević (Novosti dana, Novosti, Predizborna hronika).
288 289