servisima u Srbiji

Prof. dr Dubravka Valić Nedeljković
Primer 8. (Ráadás 8. 6. 2016.) Tema je migrantska kriza – emitovano je predavanje
koje je snimljeno na terenu bez novinarske najave i uvodnika u temu, na početku
čak nije predstavljen predavač, tek na kraju tridesetominutnog snimka se kaže ko je
govorio.
3.4. Raznovrsnost aktera priloga
Subjekti kao nosioci mišljenja u emisji Abakus/Skamija su osobe
iz nauke (27%) i obrazovanja (23%), eksperti (9%), predstavnici udruženja
građana 5%. Oni o kojima govore/objekti su takođe iz istih kategorija.
Subjekti su o objektima u 52% slučajeva govorili pozitivno, a u 48%
neutralno. Polemika je izostala. Emisija nije rodno senzibilisana, 61% su
muškarci, a 35% žene.
U Sosloviju su subjekti kao nosioci mišljenja mahom samo
predstavnici SPC (arhiepiskopi 14%, monasi 27%, sveštenici 23%), drugih
crkava (nadbiskup 5%), a od laika subjekti kao nosioci mišljenja su
religiolozi 23%, građani 5% i novinari 5%. Oni su govorili o objektima:
sveci (9%), verske knjige (14%) i o nečemu drugom čak 86% slučajeva,
a to su oni koje je bilo nemoguće grupisati u varijable. Nihov odnos je
bio neutralan u 59% slučajeva i pozitivan u 32%, negativan u 9%. Odnos
novinarke (urednice) prema subjektu nosiocu mišljenja, objektu nosiocu
aktivnosti i temi je neutralan u 43% i pozitivan u 48%, 5% negativan i 5%
i negativan i pozitivan.
U emisiji Zdravac Prvog programa televizije RTV, najviše
subjekata kao nosilaca aktivnosti predstvaljaju zdravstvene institucije
(78%) ‒ što je i očekivano. Od ostalih subjekta kao nosilaca mišljenja
našli su se pokrajinske i lokalne institucije vlasti, sportske i rekreativne
institucije, kao i stručnjaci i građani u drugoj ulozi, te druga društvena
grupa (na primer zavisnici). Subjekti govore o svojim zdravstvenim
institucijama (81%). Ovo je jedna od retkih emisija u kojima dominiraju
žene kao subjekti (58%). Ovo je obrazovna emisija tako da je vrednovanje
aktera u 41% neutralno i u 37% pozitivno, i pozitivno i negativno je u 15%
priloga.
U monitorovanim emisijama nije uočeno ponavljanje subjekata.
ANALIZA PROGRAMA JAVNE MEDIJSKE USTANOVE RADIO-TELEVIZIJE VOJVODINE
Subjekti i kao nosioci aktivnosti i kao nosioci mišljenja u emisiji
Ráadás (Dodatak) Drugog programa radija RTV na mađarskom jeziku
su bili raznovrsni: 38% strane i međunarodne institucije, 29% kulturne
i isto toliko obrazovne institucije, 5% verske zajednice. Dominiraju
muškarci (86% prema 14% žene). Neutralan odnos je subjekta prema
objektu (95%).
4. Dečiji program
Ponuda dečijeg i omladinskog programa, iako na prvi pogled
izgleda dostatna jer su uvedene nove emisije produkcije RTV-a, i u nekim
segmentima taj program ostvaruje vrhunske rezultate, ipak delimično
odgovara komunikativnim potrebama ciljne grupe. Javni servis je servis
svih građana i ako želi da privuče mlađi auditorijum, koji po svim
nalazima nije uopšte slušalac/gledalac programa javnog servisa, onda se
to ipak neće dogoditi sa ovakvom ponudom specijalizovanih emisija za
decu i mlade.
Međutim ako se uzme u obzir i internetski O radio (Omladinski
radio) tada se s pravom može zaključiti da se javni servis Vojvodine
otvorio prema novoj digitalnoj generaciji. Za samo nekoliko godina
postojanja O radio je uspeo da kapacitira redakciju i osmisli sadržaj koji
je prepoznat i u međunarodnoj radiodifuziji. Naime 2016. O radio je
osvojio dve prestižne nagrade jedna je za najbolju radio stanicu u Evropi
(Radio betl u organizaciji RAI2) i organizacija Mladi Srbije nagradila je O
radio za najbolje izveštavanje o mladima.
Ovo istraživanje nije obuhvatalo internetsku multimedijalnu
platformu RTV, niti internetski O radio RTV, već isključivo „zemaljski”
program.
U odnosu na monitoring iz 2009. 11 ponuda dečjih emisija u
septembru 2015. je bila na Prvom programu televizije RTV na srpskom
3,36%, a na mađarskom jeziku 0%.
11
Jovanka Matić (2009). Raznovrsnost TV programa u Srbiji. U: Medijski skener, ur.
Dubravka Valić Nedeljković. Novi Sad: Novosadska novinarska škola.
254 255