servisima u Srbiji

dr Jovanka Matić
Metodom kvantitativno-kvalitativne analize sadržaja analizirano
je 387 priloga emisije Ovo je Srbija, 300 priloga Beogradske hronike i 321
prilog emitovan u Razglednicama.
Tri koncepta informativnih kolaža
Informativnost dnevnih kolažnih emisija počiva na pružanju
obilja informacija kroz veliki broj priloga, koji izveštavaju o aktuelnim
dnevnim događajima i o temama iz svakodnevnog života, kao i o
zanimljivim pojavama, događajima i pojedincima. Njihovu mozaičnu
strukturu čine žanrovski raznovrsni prilozi, koji se nadovezuju jedan na
drugi najavama voditelja. Smenjivanje izveštaja, intervjua, vesti, reportaža
i tematskih analiza čini ih dinamičnim i atraktivnim. Svaka emisija
u proseku ima 15 priloga (Ovo je Srbija ima 17, Beogradska hronika
13, a Razglednice 16). 3 Dnevni događaji su od one vrste koja nije toliko
značajna da bi se našla u centralnoj dnevnoj informativnoj emisiji, ali je
važna za širi krug ljudi i njihov svakodnevni život. U Beogradu i Novom
Sadu su to komunalne teme i kulturni, sportski, humanitarni ili drugi
događaji od značaja za stanovnike ovih gradova, a iz ostalih delova zemlje
lokalni aspekti događaja širih razmera, poput elementarnih nepogoda,
sezonskih poljoprivrednih događaja, javnih manifestacija nacionalnog
ili regionalnog značaja. U tretmanu ne-dnevnih aktuelnosti emisije se
donekle razlikuju. Dok Beogradska hronika neguje teme opšteg značaja
(ishrana dece, ostvarivanje prava potrošača na reklamaciju, mobing,
nove vrste posla preko Interneta), emisija Ovo je Srbija akcenat stavlja na
isključivo lokalne priče. Nekada su one relevantne kao lokalna ilustracija
pojave karakteristične za celu zemlju (lokalni slučaj nestale bebe, nebriga
za kulturnu baštinu), a nekada su usko lokalnog karaktera (problemi
stanara zgrade u Užicu koji ne mogu da poprave lift, iako za to imaju
sredstva). Emisija Razgednice kombinuje dva koncepta, pa se bavi i
temama od opšteg značaja (problemi starog stanovništva, cene školskih
udžebnika, terapaija jahanjem) i onima koje su samo lokalnog karaktera
(loš kvalitet lokalnog puta).
3
Analizom su obuhvaćeni samo informativni prilozi, a blok pojedinačnih kratkih vesti
u nizu, ako ga je bilo, nije uključen u analizu, sem ako se odnosio na izbornu kampanju,
kada je tretiran kao jedan prilog.
Razlike u konceptu vidljive su u različitim žanrovskim strukturama
emisija.
Tabela 1: Žanrovska struktura emisija
Žanr
DNEVNE INFORMATIVNE KOLAŽNE TV EMISIJE RTS-a I RTV-a
Ovo je Srbija
Beogradska
hronika
Razglednice
Vest 33 25 9*
Izveštaj 56 21 58
Intervju 2 18 14
Tematski paket 6 12 13
Reportaža 3 9 5
Drugo 0 15 1
100 100 100
*Svaka emisija Razglednica je sadržala poseban blok dnevnih vesti, koji nije uključen
u analizu.
Emisija Ovo je Srbija je imala najmanju žanrovsku raznovrsnost.
U njoj su dominirale jednostavnije vrste priloga. Vesti i izveštaji
mnogobrojnih dopisnika o aktuelnim događajima, kako onima šireg
značaja tako i onima od usko lokalnog, činili su 89% ukupnog broja
priloga. Analitički prilozi, koji zahtevaju intenzivniji profesionalni
angažman i pronalaženje aspekta lokalnih pojava koji su interesantni za
nacionalno gledalište, bili su retki (6%), kao i intervjui (2%) i reportaže
(3%).
Žanrovski najbogatija i profesionalno najkompetentnija bila je
Beogradska hronika. U njoj je najviše živog govora, što je čini veoma
dinamičnom. Među autorskim izveštajima, kojih je bilo dvostruko manje
nego u druge dve emisije (21%), bilo je veoma mnogo živih uključenja
reportera koja su se odnosila na dnevne aktuelnosti bitne za stanovnike
prestonice. Preovlađivali su analitički prilozi, oni koji dublje zahvataju
teme, nude kontekst, različite uglove gledanja, traže uzroke i rešenja ili
se bave zanimljivim pojavamja i ljudima (18% studijskih intervjua, 12%
analitičkih tematskih paketa i 9% reportaža). Emisija je obilovala (15%)
78 79