SLOVENA^KI UKLETI PESNICI

Danko Stoji}
BIZNIS ROMAN
Vladimir Radi}: Prva avenija, Alma, Beograd, 2011.
Vladimir Radi} (1947), pisac romana Prva avenija, diplomirani
je ma{inski in`ewer. @ivi u Hanoveru, ali posao ga vodi
{irom sveta. Tako je i ovaj roman pisan takore}i po celoj planeti,
verovatno u osami hotelskih soba.
Radi} je dobar pisac. On se slu`i jednim “ameri~kim„, “hemingvejevskim„
stilom, s mno{tvom kratkih pasusa i dijaloga, na
na~in filmskog scenariste.
Mi smo, me|utim, imali problema s pra}ewem naracije, verovatno
stoga {to nam je svet visokog me|unarodnog biznisa potpuno
stran.
Ipak, ~itawe se isplatilo jer Radi} pi{e znala~ki i zanimqivo,
a pred kraj kwige wegov roman dobija na dramati~nosti i
prestaje da bude samo “tehnokratski„.
Jedna od dominanti romana je nagla{eno erotizovna qubav
izme|u Filipa i seksepilne Laure. U jednom trenutku wih dvoje se
posva|aju. Kriti~aru nije uvek lako da pogodi motivaciju ovakvih
sva|a ali, arhetipski gledano, radi se o dramati~nom kontrastu, o
sukobu strasti, sukobu Erosa i Tanatosa.
Laura pogodi Filipa te{kom pepeqarom u grudi i tako na-
~ini od wega te{kog bolesnika. Kraj romana se de{ava u bolnici,
s nedore~enom pretpostavkom da Filip mo`da mo`e i da umre.
Kao kontrast junakovoj strasti prema `enama pisac je stavio
dva homoseksualca, Lepog i Malog, koji izigravaju nekakve {valere,
a u stvari su... Trebalo je mo`da da im pisac da vi{e prostora.
Sada }emo re~ dati Vitomiru Teofilovi}u, piscu pogovora.
“Uvi|aju}i rastu}u opasnost ne samo od zagovornika novoga
ve} i od svih onih koji bespogovorno ne prihvataju dogmu o starom
kao jedinom na~elu i smislu postojawa Uprava ka`wava i za najmawe
odstupawe od dogme. No, to nije dovoqno – ne smeju se ~ekati posledice,
zlo se mora suzbijati u korenu! Prislu{kivawem se prate
i privatni razgovori da se ve} i sama zlomisao kazni! Tako, evo,
pola stole}a od ro|ewa dana{weg Orvela i bezbroj godina od wegovih
prete~a orveliana ne izbiva iz qudskih stani{ta, polazi-
{ta i prispe}a.„
Tekstopisac koji citira Teofilovi}a mora da prizna da
nije uspeo ni pribli`no da zadre u smisao Radi}eve politi~ke
satire i wene alegorije, ponajmawe da razmi{qa o orvelovskoj
simbolici.
Za nas je Prva avenija na prvom mestu erotizovana drama
strasti koja se tragi~no okon~ava, drama strasti pome{ana s dosadnim
kancelarijskim delovima.
Radi}u se mora priznati da je uspeo da na delikatan na~in
opi{e Laurin seksepil i lepotu polnog op{tewa s Filipom. Kao
dobar psiholog ovaj pisac je svestan toga da seksualne radosti imaju
svoj kraj i taj kraj je na~iwen s jezovitim smislom za dramati~no.
Mi ina~e zaista nemamo primedbi na Radi}ev literarni zanat
i sposobnost da uobli~i te~an roman od nekih 180 strana, ali
postoje u Prvoj aveniji neki slojevi koji nas veoma poga|aju i neki
100