SLOVENA^KI UKLETI PESNICI

qenih ~a{a i servisa da bi se mogao dobiti utisak da je to sto za
kojim je konzumirao hranu.
Kad sam ga primetio skrenuo sam u stranu, tako da sam se naposletku
na{ao iza wegovih le|a. Seo sam sa {oqom kafe za sto sa
koga sam ja wega mogao da vidim ali ne i on mene. Nisam hteo da nam
se pogledi susretnu, ni slu~ajno. Izme|u nas je stajao stub tako da
sam, eventualno, pokretom tela mogao da se zaklonim iza wega.
Otvorio sam novine pred sobom. Trebalo je da me sakriju u
slu~aju da se okrene da vidi {ta se iza wega doga|a. Izme|u stranica
koje sam ~itao posmatrao sam {ta radi. Iz neobja{wivih razloga,odjednom,
pobudio je veliku radoznalost. Sto za kojim je sedeo
sasvim sigurno nije bio sto za kojim je on jeo ili pio. Kucao je jednom
~a{om o drugu i pa`qivo osmatrao kretawe u restoranu. Mo-
`da nekog ~eka? Bilo bi interesantno videti s kim se dru`i, u kakvom
se dru{tvu kre}e.
Za slobodan sto, nedaleko od wega, pri{la je mlada `ena dr-
`e}i za ruku devoj~icu od oko pet godina a u drugoj poslu`avnik s jelom
i {oqom. Spu{tala je na sto poslu`avnik polako savijaju}i se
u struku. Na tawiru je bio kola~ od ~okolade. Po{to je skinula tawir
i {oqu s poslu`avnika, i oslobodila se ta{ne koja joj je visila
o ramenu, posadila je dete na stolicu, prethodno otkop~av{i mu
plavi kaputi} sa sjajnim, metalnim dugmadima. Detetu su bila interesantnija
dugmad na kaputu nego kola~ koji je majka stavila pred
wega. Neprestano se igrala s ovima, uvrtala prstima jedno po jedno.
Poznanik iz biblioteke prestao je da kuca ~a{u o ~a{u i
sav se nagnuo napred. Predmet wegove pa`we je bila `ena s detetom.
Ubrzo se moglo videti kako vadi iz xepa zamotuqak, i odvija
ga. Izvadio je iz wega komadi} materijala koji je, imaju}i u vidu
da ga dr`i pa`qivo izme|u palca i ka`iprsta, mogao da bude
o{tar predmet. Mo`da komad metala ili stakla.
^ovek se digao od svog stola, pri{ao stolu za kojim je sedela
`ena s detetom. Uzeo je da joj ne{to obja{wava pokazuju}i joj
predmet koji je dr`ao izme|u dva prsta. Pri tome se osvrtao prema
stolu za kojim je sedeo pokazuju}i na poslu`avnik. Igrao je svoju
igru koju u tom ~asu nije bilo mogu}e doku~iti kud vodi. Sagao
se naposletku, nagnuo prema `eni i pred wu stavio predmet koji je
dr`ao izme|u dva prsta.
Sve ovo je pratio govor tela dobrog glumca koji je u detaqe
razradio i dobro uve`bao svoju ulogu. Maju{ni predmet je u pokretu
ruke uhvatio zrak i sinuo. Bio je to komadi} stakla.
Staviv{i pred `enu komadi} stranog materijala, stalno se
osvr}u}i prema stolu za kojim je ranije sedeo, izvesno ju je opomiwao
da je ovaj na{ao u svom jelu, verovatno u kola~u, istom takvom
koji stoji pred devoj~icom. U odgovor na ovo `ena se bez re~i di-
`e od stola, pokupi ta{nu i povede devoj~icu sa sobom. Neznanac
iz biblioteke ispratio ju je o~ima, potom uzeo tawir s kola~em i
preneo ga na sto za kojim je sedeo. Po{to je pa`qivo rastrebio
sto, prebaciv{i upotrebqen servis na susedni, seo je i po~eo da jede.
@urno je skidao s tawira ka{i~icom komad po komad kola~a.
Nisam ga vi{e nikad video. Wegov lik s crvenom zastavicom
na obrazu, ispod desne jagodice, ostao je oka~en negde u se}awu,
do danas. Javi se kao senka kad u istom restoranu s poslu`avnikom
hodam izme|u stolova, tra`im mesto gde da sednem.
Uhvatio sam sebe da izbegavam da sednem u kraj restorana
gde sam ga posledwi put video.
30