You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
taj mladi} u tom momentu, jer sam video svoju sliku i priliku kao<br />
u ogledalu, a verujem i nepoznati. Rekao bih da smo istih godina<br />
ili je on godinu, najvi{e dve mla|i od mene. Obojica smo zastali,<br />
jedan naspram drugog, razroga~enih o~iju, poluotvorenih usta i samo<br />
smo jedan drugom rekli – zdravo! Toliko smo bili smeteni i<br />
zbuweni susretom da smo ostali nadaqe paralisani za bilo kakav<br />
daqi razgovor. Bar da pitasmo jedan drugog za ime i prezime, ko su<br />
nam o~evi, {ta u isto vreme radimo, ja mlad lekar koji `uri a on...<br />
Tako smo se glupo i rastali. U glavi mi se zadr`alo se}awe<br />
da smo bili skoro isto i odeveni: ko{uqe s kratkim rukavima, svetloplave<br />
farmerke, crni kai{ i cipele... A ista visina, stas i<br />
sli~an glas.<br />
Kod ku}e sam uzbu|eno ispri~ao roditeqima o neobi~nom<br />
susretu. Nisu znali pravi odgovor. Otac je rekao da to nije ni{ta<br />
novo, toliko ima qudi sli~nih jedni drugima dok je majka, vi{e u<br />
{ali, ali ozbiqnijim glasom rekla da je mo`da otac napravio neki<br />
izlet pa ispao brat. A na pitawe da nije stri~ev vanbra~ni sin<br />
otac je bio izri~it da wegov mla|i brat ne mo`e da ima decu, bar<br />
su tako doktori tvrdili, jer je pre puberteta prele`ao zau{ke...<br />
I sve naredne dane, pune tri godine, istim putem i u isto<br />
vreme sam dolazio na posao ali ovog dvojnika vi{e nikada nisam<br />
sreo. A onda, pre dve godine, u dnevnom listu Politika na|em svog<br />
dvojnika me|u umrlima. Opet lice u lice, i opet kao slika u ogledalu,<br />
bez obzira {to su nas od prvog vi|ewa delile decenije. Odmah<br />
sam pro~itao ime i prezime, ali nije nosio prezime kao ja, a na<br />
mestu o`alo{}enih stajalo je samo “Porodica„. Pro~itam i tekst,<br />
na|em da je samo godinu dana stariji od mene, i da }e sahrana biti<br />
narednog dana. Roditeqe vi{e nisam imao jer su se odavno upokojili,<br />
stariji brat isto, tako da su mi od najbli`ih ostala deca i supruga.<br />
Bili su iznena|eni likom pokojnika koji je imao istu kosu,<br />
crte lica i izraz kao ja.<br />
Re{im se da odem na sahranu veruju}i da }u mo`da na}i neko<br />
obja{wewe. Pred kapelom zateknem mno{tvo sveta. Nikog ne poznajem.<br />
Moje prisustvo je izgleda ili ~udilo ili upla{ilo qude<br />
jer su me pri pristupu kapeli znati`eqno, mada bih pre rekao zapaweno<br />
gledali, ali se i razdvajali prave}i mi prolaz.<br />
Na zidu pred ulaskom u kapelu stajala je umrlica pokojnika.<br />
Tu sam zastao ne bih li pro~itao {ta na woj pi{e. Tekst sa potpisom<br />
o`alo{}enih je bio istovetan kao u novinama. I wegova slika,<br />
kao da se gledam u ogledalu. Uzdrhtao sam i osetio da mi se o~i magle!<br />
Pri ulasku u kapelu svi prisutni uperi{e poglede u mane, a i<br />
ja u wih. Odmah spazih strica – o~evog brata, oronuo, neku `enu u<br />
dubokoj crnini do wega, a onda ponovo svog dvojnika, samo mladog<br />
kao iz vremena susreta sa wegovim pokojnim ocem, mladu lepu `enu<br />
pored wega i nekoliko osoba verovatno iz rodbine koju ne poznajem.<br />
Bio sam u {oku; ne samo ja nego svi o`alo{}eni. Krenem da izjavqujem<br />
sau~e{}e, pokojnikov sin me zagrli i poqubi, oslovi me<br />
stricem, a kad do|oh do svog strica on me prosto {~epa, pusti suze<br />
iz upalih o~iju i samo mi kaza: “Ti si, izgleda, jedini znao„...<br />
36
Change language