SLOVENA^KI UKLETI PESNICI

umeli da “vra{ki„ zamrse te “pastirske igre„ qudi i vila da se i
sam bog Amor nije mogao lako sna}i! I u Braninim igrama prse se
jo{ “juna~ine sa pitonima u ga}ama„, dobro zasen~ene vol{ebnom
kozmetikom “nimfe„ zavode sasvim mla|ane “pastijere„ ali, za
razliku od renesansnih igrarija gde se “novela ~ini radi novele„,
ovde ispod narativnog humoristi~kog veza struji i probija se realizam
`ivota! Ko je kome otac, ili kako to da pastorak obqubquje
vreme{nu ali jo{ uvek zavodqivu “Veneru„ da bi se podsvesno
“izravnao„ u du`ni~ko-poverila~kim odnosima sa ocem deo je ove
igre. A to ~ija krv u ~ijim `ilama te~e mo`e samo DNK da doka`e
ako uop{te i treba tra`iti “vetar„ koji je nekad cvet opra{io...
Doktor Goldner pi{e veoma zna~ajno – jednostavnom naracijom,
utkivaju}i, ne jednom, mnoge pasa`e koji, za~udo, imaju i te
kako i dru{tveno ~ak aktuelnu “te`inu„ i namenu (brojne refleksije
na aktuelne srpsko-politi~ko-me|unarodne teme...). Kao
“gradski„ pisac, usto s korenom u patrijarhatu srpskog gra|anstva,
veoma ume{no otkriva `ivot porodice, a wegova nau~na radoznalost
raslojava tomografiju dubokih struktura psihopatologije. U
tome je vrlo blizak, naravno, frojdovcima koji ba{ Eros i identifikuju
sa Id-om i Egom. U erotskom je ~ovek kao animal simbolicum
(videti odli~nu studiju s tim nazivom prof. Ivana Ivi}a). Ukazivawe
na takve reflekse ovih proza – bar se nama tako ~ini – neophodno
je da bi se odbranile od prigovora da su “frivolne„, “lake„,
“pri~amtipri~u„, “laki humor„ i sl. te istinski krajwe realisti~ki
otvorene, ali ipak ne i jednodimenzionalne “pri~ice„ o
“tre}epozivcima„. U ]osi}a, a i po srpskoj nesre}noj istoriji, posebno
Prvog svetskog rata kada je Srbija polo`ila na branik te
tvrde “{ake Balkana„ svakog tre}eg svog Apolona mla|eg od trideset
godina, “~i~e„ ili “tre}epozivci„ dovo|eni su za odsudnu,
posledwu odbranu. Oni, budu}i da ne mogu ni da be`e, niti se s
mlado{}u nadgorwavaju, imaju samo jedan izbor: borbu do posledweg
atoma snage i – juna~ku smrt! Doktor Goldner je izabrao za boji{te
mo`da, s obzirom na katastrofalan pad erotskog adrenalina
u mladih, upravo Erosovo, a ne Marsovo poqe. Ni{ta ~udno {to
se, eto, u ovim humorno-tragi~nim pri~ama doktora Brane tako ratuje
i {to se “juna{tva„ otkrivaju pred humkama heroja, deca pronalaze
sebe u “tu|im„ likovima, bogiwe lepote privla~e sjaj umetni~kih
ki~ica, a iza neispri~anih pri~a ostaju doskora{wi Srbi
– Balkanci sa atributima hinduisti~kih bogova plodnosti...
Nema sumwe da }e se lako, brzo, bojimo se ipak... ~ak i povr-
{no i{~itavati roman Tre}epozivci doktora Brane Goldnera.
Ovo na{e “pisanije„ neka poslu`i samo kao, da, ba{ tako – senka
na sjaju i notna pauza na `ivotnom `uboru ove proze. Ima u woj –
potra`ite to – i ozbiqnosti, pa i dubine istinske umetnosti. Mo-
`da ne kao one Gi de Mopasanove ili boka~ovske, ali “tu nekako„.
Ovaj pisac je znao i zna da smeh tako|e pla~e, a pla~ ra|a sjaj nade.
Du`nost pisca je i da se smrti naruga, ali i da ^oveka nikad ne
upi{e u Kwigu mrtvih! “Tre}epozivci„ upravo brane tu posledwu
liniju `ivota i ~ovekovog dostojanstva. A jedino je qubav religija
i posve}ewe. Dakle – u slavu Erosa!
95