SLOVENA^KI UKLETI PESNICI

Dr DADE, kao neoDADAiste i sledbenika Kurta [vitersa i
MERC pokreta, potom najistaknutijih protagonista eksperimentalnog
pesni{tva u svetu, poput prof. dr Klausa Petera Denkera,
~ileanskog umetnika i pesnika Giqerma Dejzlera, @ilijena Blena,
jednog od najistaknutijih ~lanova italijansko-francusko-belgijske
grupe LOKOMOTIVE iz 70-ih godina pro{log stole}a, pa teoreti~ara
i pesnika Pjera Garnijea, Mikelea Perfetija i mnogih drugih.
Naravno, nisu izostavqeni ni srpski umetnici me|u kojima izdvajam,
posebno, Marinu Abramovi}, Jaroslava Supeka i Andreja
Ti{mu.
Marina Abramovi} je – zajedno sa Zoranom Popovi}em i Ne-
{om Paripovi}em – vrlo rano u{la u signalizam, ve} 1970. godine,
zainteresovana za verbalno-vizuelna Todorovi}eva istra`ivawa i
rad sa kompjuterom. Zatim zainteresovana za wegovu kwigu Kiberno
i za saradwu u ~asopisu Signal. Pod Todorovi}evim uticajem
interesovawa je usredsredila na rad s elektri~nim ra~unarom, kinetiku,
ambijente, signalizam uop{te, sve u potrazi za SIGNA-
LOM, slikama-porukama, slovima-porukama, linijama povezivawa
i deqewa znaka i zna~ewa, kako ja weno istra`ivawe shvatam.
Marinin potowi anga`man na svetskoj neoavangardnoj sceni
poznat je naj{iroj javnosti, osobito u umetnosti performansa i bodi-arta,
zapravo tragala~ki rad na preispitivawu mogu}nosti i
granica delawa sa telom kao li~nim prostorom umetni~ke akcije.
Jaroslava Supeka sam do`ivqavao ponajpre kao konceptualnog
umetnika, ali i teoreti~ara koji je tako|e rano u{ao u signalizam,
ve} 1973. godine. A 1981. Supek, koji se intenzivno bavio vizuelnom
poezijom, zajedno sa Todorovi}em realizovao je jednu od
najboqih signalisti~kih izlo`bi u rodnim Oxacima predstaviv-
{i samu elitu signalizma. Tu su bili izlo`eni radovi (poezija,
vizuelna poezija, konceptualna umetnost, mejl-art): Qubi{e Joci-
}a, Marine Abramovi}, Ostoje Kisi}a, Milivoja Pavlovi}a, Spasoja
Vlaji}a, Miroquba Ke{eqevi}a, Ranka Igri}a, Radomira Ma-
{i}a i mnogih drugih saradnika pokreta. Supek je bio i vrstan polemi~ar.
Zdu{no se zalagao za afirmaciju i odbranu signalizma
od, u to vreme, u~estalih napada.
Posebnu pa`wu, u ovoj kwizi, u odeqcima [est pesnika i
Nova proza, Todorovi} je poklonio novoj gardi signalista koji su
u pokret u{li sredinom devedesetih godina pro{log veka i po~etkom
novog milenijuma. To su pesnici, prozni pisci i esejisti Ilija
Baki}, Slobodan [kerovi}, Zvonko Sari}, Milivoj An|elkovi},
Bogislav Markovi}, Viktor Radowi} i Dejan Bogojevi}. U Baki}u
i [kerovi}u Todorovi} vidi osnovne pokreta~ke i udarne
snage nove generacije signalista.
Vidqivi znaci unutarwih kreativnih vrewa nisu ba{ uvek
lako razumqivi tzv. obi~nom svetu, a svet neoavangarde i nije ba{
obi~an. Va`no je, pak, da se “voda ne zamu}uje da bi izgledala {to
dubqa„, kako veli Fridrih Ni~e, va`nija je aeracija – provetravawe
vowavog i u~malog u duhovnoj kulturi i umetnosti. Zato i postoji
neoavangarda, zato je potrebna i hiperstimulacija svih ~ula
– kako umetnikovih tako i posmatra~evih – ali i razumevawe onog
{to ~ini univerzalnu matricu du{e i duhovnosti umetnosti i
umetni~kog delawa. Jer vreme neoavangarde bi trebalo da bude i
vreme odMR@WAvawa i preobrazbe savremene umetnosti, jedan
OTVOREN KREATIVNI PROCES.
70