You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
prostoru igre. Taj novi podsticaj glum~evoj umetnosti Adolf<br />
Apija pru`io je osvajawem scenskog prostora time {to ga je li-<br />
{io slikanih dekora, klasi~ne perspektive i rampe izme|u gledali{ta<br />
i scene. Ali Apija je osvojio i druge bitne karakteristike<br />
teatarske prakse, ponajpre u domenu likovnih sadr`aja; osim toga<br />
ovaj stvaralac posvetio je veliku pa`wu glum~evom pokretu pomo-<br />
}u kojeg se gradi i osvaja prostor, ~emu vaqa pridodati i sadejstvo<br />
zvuka i re~i kojima se izra`ava scensko vreme.<br />
Na osnovu ovih nekoliko ovla{no navedenih Apijinih pozori{nih<br />
zasluga mo`e se konstatovati da je wegov doprinos osavremewivawu<br />
pozori{nih oblika ogroman, i da se i savremeni teatar<br />
koristi re{ewima koja je Apija uveo u praksu. To se, pre svega,<br />
odnosi na likovnost predstave, na wenu scenografiju i kostimografiju;<br />
Adolf Apija je, koriste}i prednosti i svojstva rasvete,<br />
prvi na~inio scenografska re{ewa od svetlosti. U tome poduhvatu<br />
oslonio se na uzajamno dejstvo koje stvara svetlost u sukobu<br />
ili spoju s geometrijskim telima koja su raspore|ena po povr{ini<br />
pozornice. Poni{tavaju}i naturalisti~ku scenografiju ili<br />
woj prethode}u koja je prostor obja{wavala slikanim kulisama<br />
Apija je prazni prostor pozornice unapredio u bezgrani~nu i beskona~nu<br />
stilizovanu mogu}nost sveprostora u kome je ostvariva<br />
svaka ideja autora. U okviru iste ideje ostvarivawa jedinstvenog<br />
prostora za igru Apija je te`io ukidawu rampe koja je delila pozornicu<br />
od gledali{ta. Druga~ije re~eno, Adolf Apija nastojao je<br />
da gledaoce iz statusa voajera, nekoga ko viri kroz kqu~aonicu,<br />
unapredi u status u~esnika u predstavi tako {to }e ukloniti barijeru<br />
izme|u izvo|a~a i publike. Prevode}i, dakle, gledaoca iz<br />
pasivnog posmatra~a u aktivnog sudionika Apija je anticipirao<br />
promene koje }e se dogoditi sredinom XX veka, prvo Brehtovim<br />
uvo|ewem distance u odnosu na scensku iluziju, a potom i pojavom<br />
avangardnog teatra {ezdesetih godina koji je prikladno mesto za<br />
scensku igru nalazio u vanteatarskim prostorima kao {to su ulica,<br />
gara`e, podrumi, arene i sli~no.<br />
Ako ve} nije mogao da predvidi razvoj pozori{ne umetnosti<br />
posle sredine stole}a, Apija je uspeo da nasluti, pa i da unekoliko<br />
defini{e multimedijalnost pozori{ne umetnosti. U wegovim<br />
tekstovima o pozori{tu ~esto se pojavquje teza o neophodnosti<br />
prisustva muzike u teatru kao i o uticaju scenske igre na ~ula gledalaca,<br />
ali i tada podvla~i neophodnost sadejstva muzike i svetla<br />
kojima pridodaje pokret glum~evog tela u prostoru. Na tome simultanom<br />
delovawu i uzajamnom pro`imawu, u sinkretizmu ovih<br />
elemenata Adolf Apija vidi pozori{te budu}nosti.<br />
Uticaj koji je Adolf Apija izvr{io na pozori{ne delatnike<br />
je nemerqiv iako nije mogu}no da se statisti~ki iska`e ili zabele`i.<br />
Apija je taj uticaj izvr{io u oblasti pozori{nih ideja,<br />
mo`da pokatkad nedovoqno diskurzivnim jezikom, mo`da se odve}<br />
oslawaju}i na pesni~ki ponesene iskaze o svojstvima pozori{ne<br />
umetnosti, ali izvesno je da su wegova stanovi{ta o osvetqewu, o<br />
dimenzionirawu glum~evog tela u scenskom prostoru i o muzici<br />
kao misaonoj strukturnoj jedinici predstave vremenom stekla ubedqivost<br />
pozori{nih aksioma, ne samo na teorijskom ve} i na prakti~nom<br />
teatarskom planu. Ako pa`qivo istra`imo teatarsku inovativnost<br />
Boba Vilsona, Eu|enija Barbe, Je`ija Grotovskog pa i<br />
Pine Bau{ uo~i}emo da postoji wena duboka zasnovanost na idejama<br />
koje je definisao Adolf Apija.<br />
107
Change language