SLOVENA^KI UKLETI PESNICI

U toku ovog prvog doga|aja, pre nego {to }e sresti An|olinu u dru-
{tvu nepoznatog mu{karca i neke sumwive prijateqice, on posmatra
razigrane maskirane u~esnike koji se promaqaju i defiluju
oko wega izazivaju}i mu bes i potrebu da donosi moralnu analizu
tog fenomena. U skladu sa svojim trenutnim duhovnim stawem, ose-
}awem usamqenosti i dosade, on sagledava karnevalske obi~aje i
wihovo, ina~e blagotvorno, psiholo{ko i sociolo{ko dejstvo, na
negativan na~in. On smatra da ono olak{awe koje karneval donosi
obi~nom siroma{nom gra|aninu zbog oskudnosti `ivota samo
prerasta u jo{ ve}i bol onog trenutka kada se karneval zavr{i.
Subjektivnost tog rezonovawa isti~e i sam pripoveda~ daju}i obja{wewe
da }e se takvo Balijevo mi{qewe promeniti mnogo kasnije
kada i sam bude u~estvovao u karnevalu i wegovim rasko{ima.
Pripoveda~ nas ovde zapravo obave{tava o ne~emu {to }e se
odvijati van vremena pripovedawa i bez neke veze sa wim, ali taj
podatak je u slu`bi rasvetqavawa junakove uloge i psiholo{ke pozicije.
“Ali u ovom trenutku ~inilo mu se da prisustvuje predigri
neke tu`ne komedije„. (str. 63)
“Predigra tu`ne komedije„ nije samo ime za defile i zabavu
anonimnih maskara koje }e se uskoro vratiti svome jednostavnom
`ivotu ve} i opis Emiliove situacije i najava onoga {to }e se dogoditi
ubrzo nakon toga. Me|u mno{tvom sveta Balijevo umetni~ko,
vajarsko oko uo~ava zanimqivu pojavu – onisku zdepastu figuru
mu{karca sa ~ije obe strane se uvijaju dve vitke `ene. Ovaj prizor
u kojem ima toliko neskladnosti, nepodudarawa i neke ~udne raskala{nosti
budi u wemu sliku drevnih karnevala, starogr~kih bahanalija.
Prou~avaju}i ih kao materijal i inspiraciju za budu}e
umetni~ko oblikovawe Bali u toj `eni koja se bahantski veseli i
uvija oko mu{karca sa svojom pratiqom prepoznaje An|olinu. Daqi
tok te ve~eri koja je delovala dosadno i sumorno pretvara se u
uzbudqivo uho|ewe, a potom i obave{tavawe prijateqa radi otkrivawa
istine o la`noj ~ednosti i po{tewu wegove izabranice.
Gradski trg, mra~ne mediteranske ulice, tipi~an su mizanscen
karnevala. Tim trgovima i ulicama veliki deo ve~eri i no}i
juri}e Emilio ne bi li presreo An|olinu i razra~unao se sa wom.
U toku te jurwave u wemu se smewuje silina ose}awa, od dostojanstvenog
i mirnog povla~ewa i priznawa poraza, preko qutwe i besa
usled povre|enog samoqubqa, do potrebe da taj bes i izdaju osveti
ubistvom ~ija slika ra|a novo ose}awe tuge i sa`aqewa. Takav
intenzitet i gradacija ose}awa i gotovo pomereno stawe svesti u
skladu su sa karnevalskim ose}awem sveta. Kada on u tom stawu pojuri
za grupicom qudi koju ~ine mu{karac i dve `ene, misle}i da
}e presresti An|olinu sa wenom ve~era{wom pratwom, i kada
umesto we ugleda suvo, izborano lice nepoznate starice, bi}e to
uobi~ajena karnevalska varka, igra pogre{nih identiteta. Mogu-
}e je ipak da to nije puka obmana ve} da ta starica anticipira An-
|olininu budu}nost i istovremeno simboli{e stawe wene du{e
koja je obrnuta slika wenog lepog lica.
Vrlo je va`no {to se ove scene, kqu~ne za transformaciju
Emiliove vere i do`ivqaj An|oline, odigravaju ba{ na gradskom
trgu i gradskim, tr{}anskim ulicama, jer impliciraju karnevalsku
sliku sveta u romanu koja odre|uje razvoj glavnog lika i svega
onog {to mu se de{ava. “Osnovna arena karnevalskih igara bio je
trg sa ulicama koje se u wemu sti~u. (...) Karnevalski trg dobio je
dopunsku simboli~nu obojenost koja ga pro{iruje, produbquje. U
52