SLOVENA^KI UKLETI PESNICI

Putnikovi} je zbirkom basni Prvi me|u jednakima ispisao
delo upe~atqive jezgrovitosti i duboke misaonosti `ele}i da
pribli`i i odgonetne savremeni svet, a ugledaju}i se na mo}ne
prethodnike Ezopa i Dositeja Obradovi}a. Neizbe`no se name}e
i pore|ewe s Orvelom, uz tu razliku da je Orvel pisao predose}aju}i
dolaze}e vreme a Putnikovi} direktno iz vremena u koje je potopqen.
An|elko Erdeqanin
URNEBESNI KOVITLAC
Petar Zec: HiSterija, roman-film (Oma`
Jovanu Steriji Popovi}u), Plato, Beograd, 2012.
Jedan od najve}ih srpskih komediografa i satiri~ara Jovan
Sterija Popovi} prvi je zapazio pojavu la`nog rodoqubqa i zloupotrebe
iskrenog patriotizma i sveobuhvatno je uobli~io kao kapitalnu
kwi`evnu ideju na koju se i dana{wi pisci oslawaju. Wegova
komedija Rodoqupci postala je kwi`evni obrazac dugog trajawa.
Re~ je o pojavi koja je, kako pre dva stole}a tako i danas, kao
kwi`evna tema izazivala oprezno reagovawe i sumwu u autorske
namere. Kadikad nailazi na otpor “pogo|enih„, kadikad na stid
pravih rodoquba u koje “neutralno„ (politi~ki korektno) okru`ewe
prst upire. Uz to idu i razni “vladaju}i„ ideolo{ki otpori i
nerazumevawa. Pone{to o tome govori i sama ~iwenica da su Rodoqupci
prvi put izvedeni i potom {tampani u prvoj decenijie 20.
veka, pola stole}a od nastanka.
Ova komedija, kao i neka druga Sterijina dela (pesni~ka i
humoristi~ka), ~ine okosnicu romana HiSterija Petra Zeca, istaknutog
rediteqa i pisca koji svoje delo `anrovski defini{e
kao “roman-film„ i “oma`„. Takvo svoje `anrovsko opredeqewe
Petar Zec je ve} ranije (uspe{no) predstavio ~itaocima delom
Otrovani Balkanom (oma` Ivi Andri}u), a romanom o Steriji
~ini korak daqe uvode}i pisca (Steriju) kao jednu od glavnih li~nosti
romana. Sterija je u~esnik u doga|ajima i dijalozima sa sopstvenim
kwi`evnim likovima ali, istovremeno, i obi~an ~ovek
koji nosi teret li~nih tegoba i problema.
Ideja kvazirodoquba, patriotskog profiterstva, ovde je
razvijenija nego u komediji Rodoqupci. Glavnim likovima iz komedije
@utilovu, Lepr{i}u, Smrdi}u, [erbuli}u, Nan~iki, Zeleni}ki
i drugima upli}u se u “posao„ Sterija i pojedini wegovi
prijateqi (doktor Pekarovi}, slikar Jovan Popovi}, pa i pijani
dobo{ar Vinko Lozi}) koji im se suprotstavqaju eti~kim, ironi~nim
i humornim stavom. Zbog toga ih “rodoqupci„ svrstavaju me|u
“maxarone„, bez obzira kakva je trenutna situacija, odnosno koja je
“kokarda„ po`eqnija.
Nemoral “rodoqubaca„ je ogoqen do apsurda. U poznatom
istorijskom okviru revolucije 1848/49. na podru~ju Ugarske @utilov
i bratija se trude da uvek budu na strani pobednika, a haoti~no
stawe im pogoduje za ostvarewe sebi~nih interesa. Uvek sprem-
83