rusenje_republike_srpske

Pjotr Iljčenkov
su bili izvučene sve opozicione snage i svi slojevi srpskog društva, svi
protivnici Slobodana Miloševića, sa svih strana političkog spektra
Srbije. Osim toga, u društvu je bila veštački stvorena određena
klima, javnost je bila dovedena na ivicu masovne histerije. Došlo je
do toga da je pred same izbore (u septembru) stanje bilo takvo da je,
u bukvalnom smislu, van državnih ustanova bilo opasno izražavati
simpatije prema aktuelnom predsedniku.
Borba zvaničnih vlasti protiv “Otpora”
Priča o prvoj “ekspres-revoluciji” u Evropi bila bi nepotpuna
bez priče o merama koje je okruženje Slobodana Miloševića primenjivalo
u borbi protiv pokreta “Otpor”. Većina primenjenih
mera se, po pristupu i metodama, u potpunosti poklapala sa pristupom
i metodama koje su kasnije primenili i svi ostali režimi
napadnuti “obojenim revolucijama”. Odnos vlasti prema pokretu
“Otpor” može se uslovno podeliti na tri perioda različita po
traja nju: od jeseni 1998. do proleća 2000. – prezir, a samim tim i
ravnodušnost; od proleća 2000. do kraja leta 2000. – mržnja i naglo
uvođenje represije; septembar-oktobar 2000. – paralizujući strah od
budućnosti u slučaju pobede opozicije.
Odmah treba naglasiti da se i na vrhuncu sukoba između
“Otpora” i policije vlast ponašala prilično humano prema članovima
ovog pokreta. Po podacima koje je izneo Fond za humanitarno
pravo, u toku policijske kampanje protiv “Otpora” u Srbiji je
bilo zadržano oko dve hiljade lica, pristalica pokreta, od kojih je
većina bila relativno brzo oslobođena. Oko 200 uhapšenih nisu
bili punoletni (između 16 i 18 godina), 300 ljudi je bilo privođeno
pet i više puta (drugim rečima, sudeći po svemu bili su aktivisti
pokreta). Ovi podaci, kao i mere koje je policija preduzimala prema
“Otporu”, uzeti su iz specijalnog izdanja posvećenog ovoj temi.
102