rusenje_republike_srpske

Stefan Karganović
kritične mase javnosti. Drugi uslov je da znatan deo društva bude
podvrgnut uticaju jedne dominantne iluzije. Sprega „nevladinih
organizacija“ i korumpiranih medija eksploatiše opčinjavajuće dejstvo
iluzije za proizvodnju masovne energije koja se, zatim, fokusira
prema potrebi.
Monopol nad medijskim prostorom, što se obično postiže
strateškim finansijskim investicijama, ključan je za kontrolu protoka
informacija prema targetiranoj javnosti. Ljudi raspolažu uglavnom
onakvim informacijama kakve primaju preko medija.
Malobrojni imaju mogućnost da nešto lično provere ili samostalno
istraže. Kada se donese odluka za promenu režima, jedan od važnih
razlog za Gleichschaltung 7 glavnih medija je potreba da se sredstva
javnog obaveštavanja sinhronizuju sa delatnošću „nevladinog
sektora“. Oba sredstva uticaja deluju usklađeno. U središte javne
pažnje stavljaju se iste teme i tretiraju na sličan način, novinarski
diskurs ciljano se degradira i postaje površan, pitanja koja bi mogla
podstaknuti na kritičko razmišljanje se ne postavljaju, dijapazon
gledišta koja su prisutna u javnim raspravama drastično se sužava,
nosioci stavova koji se ne uklapaju u klimu mišljenja koju nameće
„nevladin sektor“ sistematski su isključeni, minorne ličnosti i organizacije,
koje bez podrške sa strane ne bi imali primetnu težinu,
po svim značajnim pitanjima veštački se izgrađuju u merodavne
arbitre. Najzad, kontrola nad medijima obezbeđuje da reflektor
istraživačkog novinarstva neće biti uperen u pripadnike „nevladinog
sektora“ i da će škakljiva pitanja u vezi sa njihovim izvorima
finansiranja i pravom agendom ostati nepostavljena, a odgovori na
njih – nepoznati širokoj javnosti.
U fazi prepariranja javnog mnjenja, podjednako je ključan
faktor stvaranja dominantne iluzije, ili „šargarepe“, koja u predstavi
7 Na nemačkom, “usaglašavanje“, izraz koji je koristio nacistički
ministar propagande dr Jozef Gebels, za disciplinovanu jednoličnost koju je
nametnuo nemačkim sredstvima javnog informisanja.
16