rusenje_republike_srpske

Stefan Karganović
27). Studenti koji su pre nego što su otkrili Šarpa proučavali Lenjina,
u ovim demokratskim razmatranjima nepogrešivo će prepoznati
uticaj lenjinističke koncepcije „minimalnog i maksimalnog
programa“. 41 Nastavljajući u istom lenjinističkom duhu, Šarp ističe
da je „prilikom formulisanja velike strategije prevashodan faktor
stalno testiranje da li kampanja otpora slabi ili jača moć protivnika“
(str. 28). Konkretno u vezi s tim „postupci odbijanja društvene,
ekonomske ili političke saradnje (što je takođe poznato i kao bojkot)
predstavljaju važne metode u vođenju nenasilne borbe“ (str. 28).
Što se spontanosti ovog procesa tiče, Šarp upozorava da će
„prvi koraci u dugoročnoj borbi protiv diktature morati da budu
vrlo ograničene prirode i pažljivo pripremljeni“ […highly limited
and carefully staged] (str. 30). U engleskom originalu, reč “staged”
otkriva celu igru. Taj izraz potiče iz pozorišne terminologije a
srpska reč koja najbolje prenosi njegov smisao je „insceniran“.
Sledeće pitanje koje zavređuje pažnju autora strategije samooslobođenja
odnosi se na „raspored neuralgičnih tačaka moći“
i to „da li postavljeni ciljevi i primenjena sredstva pogoršavaju
unutrašnje slabosti sistema ili ne“ (str. 30). Prednost se daje
„aktivnostima koje pogoršavaju već postojeće ranjivosti“ (str. 31),
Lenjin bi rekao – kontradikcije. Inicijativa se mora ugrabiti od
početka i ne ispuštati (str. 31). Pod „ekstremnim režimima“, Šarp u
lenjinističkom zanosu dodaje, „mala ali mudra grupa koja se bavi
strategijom ponekad bi mogla da isplanira i razdeli uputstva za
akciju“ (str. 32). Ta „mudra“ avangarda mogla bi da preduzme
46
...ograničene kampanje u vezi sa problemima koji će privući
široku podršku među stanovništvom. Problem izabran za
isticanje mora imati očigledno opravdanje i treba da bude
takve prirode da režimu bude teško da odbije zahtev. U
41 V. I. Lenjin, Revolucionarno-demokratska diktatura proletarijata i seljaštvo,
Moskva 1962, Sabrana dela, tom 8, str. 293–303.