rusenje_republike_srpske

Irina Lebedeva
praktično, ne ostavlja vlasti ni najmanju šansu da bude decentralizovana,
da oslabi moć vertikalne vlasti. Nije slučajno da su primeri
neuspelih Šarpovih (i onima koji stoje za njim) prevrata bile
države-mete u kojima su na vlasti bili najnedemokratičniji vladari
– tragično su se završili protesti studenata na Tjananmenu, propala
je „obojena revolucija“ protiv Čaveza u Venecueli, bez zuba je ostao
beloruski „Zubr“, obučen po metodologiji srpskog „Otpora“ za
napad protiv Lukašenka.
Situacija dovodi do očaja zapadne analitičare: eksport „revolucija“
se privatizuje, u ovaj biznis se, kao i u posao sa „džank-obveznicama“,
uključuje sve više ljudi. Ko je spreman da zakolje koku
koja nosi zlatna jaja? I postoji li uopšte alternativa? Neće se valjda
birati između boljeg ili lošijeg despota, kako je savetovala pokojna
Džin Kirkpatrik, predlažući kategorizaciju diktatora na „autoritarne“
i „totalitarne“? Nije valjda da treba prekinuti međudržavne
veze, naučnu i kulturnu razmenu? Nije valjda da se treba principijelno
odreći stvaranja građanskog, demokratskog i pravednog
društva?
Ne treba se obeshrabriti! Ipak su uhvaćeni na delu učesnici
avanture sa „džank-obveznicama“, i poljuljano je nametnuto ljudima
manipulativno verovanje da „džank-papir“, a ne realne vrednosti,
donosi najveću zaradu,. Ne treba se ograditi od sveta, već objasniti
svom narodu i svetu sa kakvom pojavom ima posla, sprečiti
pristup u svoju kuću trgovcima–manipulatorima, preprečiti im put
stvarnom građanskom odbranom, i najvažnije – rešavati nasušne
probleme ljudi, a ne poturati im neke sumnjive zamene. Kako
to postići – u principu to nije teško kada si upoznat sa stvarnom
prirodom opasnosti, kada ne gradiš iluzije, ne ideš u drugu krajnost
i misliš o bližnjem u kategorijama dobrog. Kada društvu budu
vraćene istinske vrednosti, nikakve „obojene revolucije“ neće moći
pobediti narod.
192