rusenje_republike_srpske

Pjotr Iljčenkov
Srbije, koje su upozoravale na moguću intervenciju u slučaju sukoba
u zemlji. Poruku je izgovorio britanski ministar inostranih poslova
Robin Kuk, koji je u svojoj izjavi, između ostalog, napomenuo
da “Beograd ne sme da zaboravi na stalno i značajno prisustvo”
NATO-a u susedstvu. 132
Važan faktor u organizovanju “ekspres-revolucije” postao
je onaj zbog kojeg se “obojene revolucije” još mogu nazvati i
“autobuskim”. Ključnu ulogu u organizovanju masovnih demonstra
cija igralo je okupljanje ogromnog broja običnih opozicionara,
koje se postizalo besplatnim autobuskim prevozom nezadovoljnih
režimom ljudi iz drugih gradova do centra Beograda. Plan je bio
da ujutro, 5. oktobra, ka Beogradu krene pet kolona autobusa i
kamiona preko najvažnijih prilaznih saobraćajnica: Ibarskom magi -
stralom sa jugozapada Srbije; niškim autoputem sa juga Srbije;
novosadskim autoputem sa severa Srbije; preko Pančevačkog
mosta sa severoistoka Srbije; autoputem Beograd–Zagreb iz zapadne
Srbije.
Plan ustanka je bio gotov i već 3. oktobra predočen izvršiocima.
Imenovani su šefovi udarnih kolona, u kamionima koji su bili
u pratnji autobusa nalazilo se oružje, eksploziv i bageri za rušenje
nepredviđenih prepreka. Određeni su udarni ciljevi: zapadna
kolona –beogradski aerodrom Surčin, severna kolona – zgrada
Savezne vlade, severoistočna – zgrada policije i Državne bezbednosti
“29. novembar”, južna – zgrada Radio-televizije Srbije i, konačno,
najmoćnija, jugozapadna kolona predviđena je za zauzimanje
zgrade Skupštine Jugoslavije. Plan je bio da se koordinisanim
napadom zauzmu navedene lokacije, posle čega bi lideri DOS-a
ušli u zgradu Skupštine i u njoj organizovali odbrambene pozicije.
Odred Dragana Vasiljkovića, koji je kontrolisao “Studio B”, trebalo
je da obezbedi emitovanje Koštuničinog obraćanja naciji. Zadatak
kadrova “Otpora” bio je da u celoj Srbiji započnu akciju nenasilne
132 Maršal Tim, Igra senki, Beograd, 2002, str. 197.
116