rusenje_republike_srpske

Stefan Karganović
će biti dodeljena ta uloga već je u pripremi da bude korišćen na
predstojećim izborima i uskoro će biti predstavljen sa šarlatanskom
formulom za trenutni boljitak i ispunjenje svačijih aspiracija i želja.
On se obučava u radionicama zapadnih preduzeća za odnose sa
javnošću, dok se njegov „spasonosni program“ usavršava u nekom
od prekomorskih think tank-ova zaduženih za destabilizaciju Balkana.
[7] Ovi procesi, čiji su tragovi već vidljivi, nemaju za cilj samo
političku diskvalifikaciju jedne osobe, ma kako značajna bila,
već mnogo više od toga – razgradnju Republike Srpske kao države.
Koliko je neki od tih procesa poodmakao, stvar je procene. Uz to,
naravno, ide još jedna velika nepoznanica, a to je u kolikoj je meri
sistem već miniran. To će se pokazati tek onda kada na raznim frontovima
ugroženi sistem pokuša da pruži otpor, i potvrdiće se ako
tada njegove strukture jedna za drugom budu počele da otkazuju.
Slabosti suprotstavljenih strana
Pre nego što pređemo na konkretne primere kako se u Republici
Srpskoj primenjuje tehnika prevrata, biće korisno ukratko
izložiti uporedne slabosti obe strane.
Ovo su glavne slabosti zapadnih službi koje organizuju operaciju
i njihovih lokalnih pomagača:
[1] Strani organizatori prevrata deluju šablonski i bez izrazite
kreativnosti, sledeći obrazac ranije uspešno provedenih
sličnih akcija na drugim područjima. U njihovom žargonu to se
zove „template“, što znači „obrazac“. Oni se uglavnom kruto drže
obrasca i nedovoljno uzimaju u obzir specifičnosti terena i nepredvidljivost
mogućih ishoda. „Obojene revolucije“, koje su sa malobrojnim
izuzecima do sada uspešno izvodili u raznim zemljama,
odlikuju se operativnom homogenošću i razlikuju se uglavnom
38