rusenje_republike_srpske

KAKO SE PRIPREMA PUČ?
scenario koji je predviđen za veliku završnicu prevratničke operacije,
mada su se mnogi pokušaji okončali spektakularnim krahom
(Belorusija, Moldova, Iran).
Obmanuti protagonisti „demokratske revolucije“ obavili su
svoj zadatak i, sa probranim izuzecima, postali su nepotrebni. Kao
što je duhovito primetio Endi Vorhol, na kraju im je dopušteno ne
više od 15 minuta slave da uživaju u svojoj iluziji „uspeha“. Posle
toga, na scenu stupaju profesionalci, preuzimaju osvojene poluge
vlasti i predaju ih poverljivim lokalnim saradnicima. Infrastruktura
prevrata se ubrzano demontira, a iskorišćene mase se šalju kući.
„Uprkos tome“, komentariše Nebojša Malić, „revolucionari
ne dižu novu pobunu iako su shvatili da su bili iskorišćeni. Kako bi i
mogli? Čak kada bi uspeli da se suoče sa obeshrabrujućim dejstvom
saznanja da su poslužili kao oruđa sopstvenog porobljavanja, sama
ta činjenica dovoljna je da njihov kredibilitet u očima sugrađana
uništi. Pošto su jeli iz ljudožderskog lonca, žigosani su zauvek.“ 18
Od trenutka sloma targetiranog sistema, uloga statista
je završena i oni se uklanjaju. Bez rashodovane infrastrukture i
stručnog rukovođenja, buntovnički elan naglo splašnjava i masa
ponovo tone, kako se cinično izrazio Džin Šarp, u svoje uobičajeno
stanje – tromost.
Pod novim režimom, objektivni uslovi života mogu postati
znatno gori, ali bez ohrabrenja i organizatorskih sposobnosti animatora,
dojučerašnji buntovnici to mirno trpe. Apatija, cinično
napominje Džin Šarp, prirodno je stanje ljudskog materijala koji
je predmet njegove manipulacije. 19 Umeće je da se apatični subjekti
pokrenu na ograničenu i brižljivo usmerenu akciju, pa da se
na kraju opet vrate u prvobitno, komatozno stanje. Samostalnim
18 Nebojša Malić, Antiwar.com, 24. jun 2011.
19 Džin Šarp, “Samooslobođenje“, str. 36.
27