rusenje_republike_srpske

PRERUŠENI PUČ: VAŠINGTONSKA MUSTRA ZA „DEMOKRATIZACIJU“ NOVOG SVETSKOG PORETKA
Ključnu ulogu odigrao je Ričard Majls, američki ambasador
u Beogradu. On je prošle godine, kao američki ambasador u Tbilisiju,
ponovio trik u Gruziji, poučivši Mihaila Sakašvilija kako da
pobedi Edvarda Ševarnadzea. Takođe, deset meseci posle beogradskog
uspeha, američki ambasador u Minsku, Majkl Kozak, veteran
iz sličnih operacija u Centralnoj Americi, preciznije Nikaragvi, organizovao
je gotovo identičnu kampanju, u pokušaju da porazi
beloruskog moćnika, Aleksandra Lukašenka.
Operacija – odnosno, stvaranje demokratije preko glasačke
kutije i građanske neposlušnosti – danas tako glatko funkcioniše da
su upotrebljeni metodi sazreli u pravu mustru za pobeđivanje na
tuđim izborima.“
Aparat pomoću kog se izvodi puč gotovo je isti kao 1986,
kad je na Filipinima smenjen predsednik Fernando Markos, ili 1989.
na Trgu Tjenanmen, u vreme destabilizacije Kine, kao i „somotske
revolucije“ Vaclava Havela u Čehoslovačkoj, takođe 1989. godine.
Kao i u ranim operacijama, u glavnim ulogama našli su se
Nacionalni fond za demokratiju (National Endowment for Democracy,
NED) i njegove udarne pesnice, Nacionalni demokratski institut za
međunarodne poslove (National Democratic Institute for International
Affairs, NDI) i Međunarodni republikanski institut (International
Republican Institute, IRI). Nacionalni fond za demokratiju osnovala
je 1983. godine Reganova administracija da, prema rečima Alena
Vajnštajna, jednog od tvoraca njihovog statuta, radi otvoreno ono
što CIA radi potajno.
Fridom haus (Freedom House), nevladina organizacija koja je
bila centar za hladnoratovsku propagandu i operacije, a na čijem je
danas čelu bivši direktor CIA Džejms Vulzi, takođe je učestvovala,
kao i fondacije milijardera Džordža Soroša, čije donacije uvek prate
novac Nacionalnog fonda za demokratiju.
Novi elementi u ovoj mustri vezani su za internet (posebno
sobe za ćaskanje, instant poruke i blog-sajtove) i mobilne telefone
195