rusenje_republike_srpske

Stefan Karganović
Filipović je, ne čekajući da odnese prvu pobedu u „nenasilnom
sukobu“ sa vlastima, odmah podigao lestvicu objavivši da je dobio
„enorman broj poruka na Fejsbuku da skup treba propagirati šire
nezadovoljstvo u društvu...“. Time je ujedno otkrio strategijski cilj i
pravi motiv koji stoji iza prividnog zalaganja za prava boraca.
Umesno je postaviti pitanja o pravoj svrsi ovakvih grupa,
navodno posvećenih pozitivnoj promeni u društvu. Da konstatuju
ili da raspiruju objektivne razloge za nezadovoljstvo? Da nezadovoljnike
manipulišu u funkciji političkih agendi koje oni i ne
slute? „Obični građani su uvidjeli priliku da otvoreno kažu da nisu
zadovoljni trenutnim socijalno-ekonomskim, a potom ni samim
političkim stanjem u RS-u”, nastavlja Filipović, već uživljavajući
se u ulogu narodnog tribuna. „Nakon kraće analize, prihvatio sam
zahtjeve tih ljudi i skup je poprimio i socijalnu i obrazovnu parolu.“ 49
Uprkos istaknutim parolama, Filipovićev kratkotrajni bunt
nije zaživeo i očekivana „varnica“ nije blesnula. „Planeri“ koje
pu kovnik Helvi sa velikom otvorenošću pominje, očigledno su
zaključili da je izabrani pion nepodesan i vratili su ga u naftalin,
odakle je izvađen.
Bez obzira na povremene neuspehe, kao u Filipovićevom
slučaju, déraciné studentska populacija trajno je interesantna
stra tezima društvenih prevrata zato što je mobilna i relativno
nesputana društvenim okvirima i obavezama. Nakon kratke pauze
za stratešku refleksiju, u istoj sredini organizovana je nova grupa za
pritisak. „Studentski pokret“ u RS osvanuo je u novom pakovanju
i pod vođstvom novog lidera, dugogodišnjeg studenta medicine
Nikole Dronjka. 50 I naziv je bio nov – „Slobodna Republika“.
Dronjak ispoljava izrazitu sklonost ka retoričkom preterivanju
koje se nalazi na samoj granici netaktičnosti i često prelazi u
49 Ibid.
50 “Nezavisne novine“, 15. novembar 2011.
50