rusenje_republike_srpske

POGOVOR - ODBIJANJE LJUDOŽDERSKOG LONCA: IMPERIJA, PREVRAT I SUDBINA
nansirala i usmeravala Imperija. Detaljna analiza vodećih osoba i
delovanja „Otpora“ koju nudi Iljčenkov od velikog je značaja za
prepoznavanje „revolucionara“ koje privlače obećanja Imperije.
Potrebno je napraviti razliku između organizatora i
izvršilaca. Ovi prvi su istinski vernici u svemoć Imperije, koji od
svojih zlodela imaju direktnu korist. Ali tajna uspeha „revolucionara“
je da za svoje potrebe vrbuju veliki broj frustriranih članova
samog društva koje napadaju, i od njih onda prave vinovnike sopstvene
propasti.
Na meti su uvek mladi, koji uglavnom imaju previše entuzijazma
a premalo mudrosti. Njima se reklamira hedonistički, odgovornosti
oslobođen životni stil Imperije, koji će navodno nastupiti
čim se uvedu „demokratija i ljudska prava“. Čak i podozrivima
nije teško da se polakome na „besplatnu“ obuku, majice, telefone i
kompjutere, a kamoli na obećanja meda i mleka „čim on ode“.
Veoma važan i često nedovoljno obrađen aspekt tehnike
prevrata je i ponašanje vlasti. Iljčenkov analizira kako se državni
aparat u Srbiji neadekvatno suprotstavio prevratnicima: dok je napadao
„Otpor“, DOS je neometano vodio predizbornu kampanju:
„Tokom uspešno sprovedene kampanje ‘Otpor’ je obavio sav
‘prljavi posao’ u borbi sa režimskom propagandom i time omogućio
demokratskoj opoziciji Srbije da se maksimalno koncentriše na promovisanje
svog pozitivnog programa.“
A delovanje protiv opozicije svelo se na udar na Draškovićev
SPO, za koji se ispostavilo da je bio lažna fortifikacija. Uz „Otpor“ i
DOS, koji su delovali u sprezi i štitili jedni drugima bokove, unutar
same vlasti bilo je dovoljno zavrbovanih, kupljenih i ucenjenih da
je otpor prevratu bio maltene nemoguć.
Posle prevrata, ti „saradnici“ uglavnom na sopstvenoj koži
osete verolomstvo Imperije, dok prevratnička pešadija ubrzo shvati
da su obećane blagodeti rezervisane za istinske vernike, organiza-
217