rusenje_republike_srpske

Nebojša Malić
214
„Mi smo imperija, i kada delamo, stvaramo sopstvenu
real nost. I dok vi proučavate tu realnost, pomno, je li – mi
opet delujemo, i stvaramo nove realnosti, koje ćete vi onda
da proučavate. I tako to ide. Mi smo tvorci istorije, a svi vi
možete samo da proučavate šta mi radimo.“ 199
Rouvove reči prezira prema „zajednici zasnovanoj na realnosti“
(reality-based community) kasnije su citirane kao primer
ne urav noteženosti „neokonzervativaca“ pod Bušom Mlađim.
Problem je što su zaboravljene onog trenutka kada su na vlast
došli „neoliberali“ oličeni u medijski proizvedenom mesiji Baraku
Obami. Ne samo da je Obama nastavio Bušovu politiku (Irak, Avganistan,
Gvantanamo) već se pokazalo da i „neoliberali“ i te kako
veruju u sopstvenu moć da „stvaraju realnost“ – kojoj ostatak sveta
može ili da se povinuje, ili da je odbaci po cenu „demokratskog“
bombardovanja. Ili drugih oblika „uvođenja demokratije“, poput
prevrata.
Najbolji primer toga je niz ustanaka širom Severne Afrike
početkom 2011. godine. Prvo u Tunisu, a zatim u Egiptu, Libiji i
Siriji počele su „demokratske revolucije“ protiv tadašnjih vladara.
Iako lojalni Imperiji, tuniški predsednik Ben Ali i egipatski Mubarak
su svrgnuti, a vlast predata islamistima. U Egiptu je kasnije vojska
– koju izdašno dotira SAD – zbacila islamiste uz prećutnu podršku
Vašingtona, koji se nije mnogo bunio na ovo „korigovanje“ izbornih
rezultata. Demokratija je ionako samo floskula za lakoverne.
Kada je „narodna revolucija“ u Libiji doživela neuspeh, Imperija
je otvoreno intervenisala, grubo zloupotrebivši rezoluciju u
Savetu bezbednosti UN-a – koja je odobrila zonu zabrane letenja
– da otpočne bombardovanje. Slično su pokušali da urade i u Siriji,
gde je takođe „narodna revolucija“ prerasla u otvoreni građanski
199 Suskind, Ron, Faith, Certainty and the Presidency of George W. Bush,
The New York Times Magazine, 17. oktobar 2004; prevod N. M.