rusenje_republike_srpske

“EKSPRES-REVOLUCIJA” U SRBIJI
Kako je i planirano, najveća kolona demonstranata kretala
se ka Beogradu sa jugozapada, iz centralne Srbije, preko Ibarske
magistrale. Sastojala se od 52 autobusa sa demonstrantima, 230
kamiona i nekoliko stotina putničkih automobila. Iako je većina
demonstranata bila naoružana kamenjem i palicama, u kolonu se
ubacilo i nekoliko automobila, u kojima su putnici skrivali lovačke
karabine marke “zastava” sa snajperskim nišanima, pišto lje,
automatske puške “kalašnjikov”, automatske pištolje “škor pion”
sa prigušivačem i minobacače “zolja”. Nešto slabije na oru žane,
ali kolone masovnije u ljudstvu, kretale su se prema Beogradu iz
preostala četiri pravca. Kolone su prolazile kroz kordone policije koja
nije želela da upotrebi oružje, niti je imala odgovarajuće pojačanje
da bi mogla zaustaviti prolazak ka prestonici. Na nekoliko mesta
desilo se prebijanje policajaca koji su pokušali snagom oružja da
pregrade put demonstrantima. Slika pretučenih i poniženih čuvara
zakona udahnula je u masu opijajući osećaj ogromne snage. Posle
ulaska kolona u grad, demonstranti su kontejnerima, autobusima,
tramvajima i kamionima za odvoz đubreta preprečili mostove
i glavne ulice. U pripravnosti su bile mobilne grupe naoružane
automatskim oružjem i protivtenkovskim minobacačima, čiji je cilj
bio da spreče ulazak vojske u grad. 139
Međutim, ova mera je bila tek uzaludna predostrožnost, jer
se prvi vojnik države, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije,
general Nebojša Pavković, sa suprugom i decom zabarikadirao u
centru grada u zgradi Generalštaba, okružen vojnim specijalcima
iz vazdušno-desantne 63. brigade Vojske Jugoslavije. Pavković je
odlučio da vojska neće “ulaziti u politiku”, o čemu je i obavestio
lidere DOS-a.
Dok su se kolone približavale Beogradu, u samom gradu
je bio organizovan miting protesta protiv izbornih manipulacija.
139 Bujošević Dragan, Radovanović Ivan, 5. oktobar: dvadeset i četiri sata
prevrata, Beograd, 2001.
119