rusenje_republike_srpske

dr Džonatan Movat
Istočnoj Evropi oformi nekoliko grupa mladih po modelu Otpora,
naime, Zubr u Belorusiji, u januaru 2001, Kmara u Gruziji u aprilu
2003. i Pora u Ukrajini u junu 2004. godine. Pokušaj da se smeni
beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko 2001. godine nije uspeo,
dok je američko zbacivanje gruzijskog predsednika Edvarda
Ševarnadzea 2003. okončano sa uspehom, uz pomoć Kmare kao
člana operacije.
Komentarišući širenje takvih grupa, Kris Miler iz „Alberta
Ajnštajna“, u izveštaju sa putovanja u Srbiju 2001, koji se može
pročitati na veb-sajtu te grupe, piše:
„Posle zbacivanja Miloševića, nekoliko članova Otpora
srelo se sa pripadnicima beloruske grupe Zubr (Bizon). Nakon
poslednjih dešavanja u Belorusiji početkom ove godine, jasno je
da je Zubr napravljen ili bar zamišljen po ugledu na Otpor. Uz to
(izveštaj ‘Alberta Ajnštajna’) ‘Od diktature do demokratije’ može
se pročitati, na engleskom jeziku, na veb-sajtu Zubra www.zubrbelarus.com.
Naravno, ne može se u Belorusiji postići uspeh, niti
bilo gde drugo, prostim imitiranjem akcija preduzetih u Srbiji. Ipak,
nenasilna borba u Srbiji svoj uspeh umnogome duguje dostupnom
znanju i informacijama o strateškoj nenasilnoj borbi i uspešnim, kao
i neuspešnim slučajevima u prošlosti, a ta se saznanja mogu preneti
ostalima.
Otpor je bio fokusiran na ljudske resurse, pre svega među
mladima. Za obuku ‘budućih instruktora’ Otpora sastavljen je
jedan priručnik, sa izvodima iz ‘Politike nenasilne akcije’, koju je
Otporu dao Robert Helvi tokom radionice za Srbe u Budimpešti,
početkom 2000. Priručnik se može upotrebiti u drugim državama.
Pomoću novca koji su dali Fridom haus i američka vlada,
Otpor je u Budimpešti osnovao Centar za nenasilni otpor, kako
bi obučio ove grupe. Opisujući zadatke ovog pokreta, Ijan Trejnor,
u već pomenutom članku iz ‘Gardijana’ od novembra 2004,
piše: ‘U centru Beograda nalazi se neugledna kancelarija u kojoj
208