rusenje_republike_srpske

PREDSTOJEĆI POKUŠAJ PREVRATA I ODBRANA REPUBLIKE
koje predstavljaju objektivnu slabost u okviru srpske zajednice. Kao
što Džin Šarp, ne bez doze blagog cinizma, ispravno primećuje,
„stanovništvo je uglavnom zaokupljeno pro stim preživljavanjem (...)
i najvećim delom je pasivno“ (Samooslobođenje, str. 36). Ta okolnost
pruža brojne mogućnosti za ciljano popunjavanje informativnih
praznina i animiranje „pasivnog stanovništva“ zanimljivim
sen za cijama, pogotovo ako se to radi na sugestivan, zabavan i
profesionalan način. U slučaju Republike Srpske, težište kampanje
za rušenje autoriteta aktuelnog rukovodstva je dramatizovanje
posledica ekonomske krize i navodna uznemirenost blagorodnih
kritičara neprihvatljivim nivoom korupcije koju primećuju u
društvu. Opet, kao što Džin Šarp svoje učenike upozorava, „važno
je da snage otpora prigrabe inicijativu od samog početka i da je ne
ispuštaju sve dok sukob traje“ (Samooslobođenje, str. 31). To znači da
će gospodari diskursa nastojati da se isključivo čuje njihova kritika
ekonomskog stanja, van konteksta svetskih zbivanja i, podrazumeva
se, bez obaveze da u tom kontekstu ponude sopstvena suvisla
rešenja. Za korupciju važi sličan princip. Zanemaruje se činjenica
da su bombastične i tabloidne optužbe za korumpirano ponašanje
skoro redovno padale u vodu čim bi se pokrenula ozbiljna istraga i
da je vrlo mali broj njih dobio epilog pred sudom, gde za razliku od
tabloida važe rigorozna pravila dokazivanja.
Međutim, u kulturi u kojoj se obično ne poklanja preterana
pažnja empirički utvrđenim činjenicama i u kojoj se ljudi lako
povode za senzacionalnim glasinama, oblikovanje iskrivljene slike
korišćenjem relativno jednostavnih propagandnih mehanizama
nije težak zadatak. To je jedna od slabih tačaka kojoj bi odbrana
trebalo da pokloni pažnju zato što je napadačka strana tu slabost
već registrovala i uveliko je koristi.
43