Optimist magazin 55

KOPTIMIST Aktivizam
ada prosečan čovek pomisli
na reč „izbeglica“ uglavnom
mu se kao prve asocijacije
javljaju oružani sukobi, rat u
bivšoj Jugoslaviji, rat u Siriji i
masovno bežanje ljudi od nasilja
koje je po svom intenzitetu
takvo da ne bira svoje
žrtve. Mnogi pomisle na ljude
koji beže iz svoje zemlje porekla
zbog njihove nacionalnosti,
vere ili zbog njihovog političkog stava.
Međutim, oblici progona, koje između ostalog
nabraja i Konvencija o statusu izbeglica iz 1951.
godine, daleko su raznovrsniji i upravo je ovaj
međunarodni instrument predvideo jedan široko
postavljen osnov – pripadnost posebnoj
društvenoj grupi.
UNHCR objašnjava posebnu društvenu
grupu kao grupu osoba koje dele zajedničke karakteristike
iz kojih proističe rizik od progona i
koja se doživljava kao grupa od strane društva
u kome žive. Te karakteristike će obično biti one
koje su urođene, nepromenljive, ali i koje su na
drugi način fundamentalne za identitet ili uživanje
nekog od ljudskih prava. Kroz ovaj institut,
na hiljade ljudi koji su zbog svojih ličnih svojstava
izloženi kršenju ljudskih prava u svojim
zemljama porekla, dobilo je azil u zemljama
širom sveta. Tako su kroz istoriju izbegličkog
prava, pod pripadnike posebne društvene
grupe svrstavali riđokose
ili albino
ljude iz Afrike,
vojno sposobne
muškarce koji nisu
hteli da uzmu učešće
u oružanim sukobima
u njihovim
Tražioci azila u Srbiji
LGBT izbeglice
zemljama, prevodioce
koji su radili
za američke i britanske
trupe u Avganistanu
piše: Nikola Kovačević
i tako
dalje. Jedna od najosetljivijih
grupa
ljudi koja se kroz
godine iskristalisala kao visoko ranjiva i učestalo
progonjenja širom sveta, uključujući tu i evropski
kontinent, jesu LGBTQI osobe. Progon po
osnovu seksualne orijentacije oslikava se kroz
najteže oblike kršenja ljudskih prava, a vrlo
često, pogotovo u zemljama islamskog sveta,
isti je i legalizovan kroz zakone ili čak kroz
Ustave. Samim tim, zahtevi za azil LGBTIQI ljudi
se itekako ozbiljno razmatraju u zemljama u kojima
pripadnici ove društvene grupe traže međunarodnu
zaštitu.
Srbija je svoj sistem azila dobila u aprilu
2008. godine, i kao i svaka novina, njegov razvoj
i podizanje efikasnosti su u prethodnih 12 godina
tekli izuzetno sporo. Jednostavnije rečeno,
na samim počecima, ali i u mnogim slučajevima
i danas, nije lako dobiti azili u Srbiji, čak i kada si
Sirijac koji je pobegao od strahota rata. Međutim,
slučaj izbeglice koja dobija zaštitu u Srbiji
nije završena samim činom donošenja odluke
kojom se nekom priznaje pravo na azil. Ono što
je važno jeste i da se izbeglice na adekvatan
način integrišu i da svoj život započnu u miru i
uslovima u kojima će se traume izbeglištva valjano
tretirati. Ovo je posebno važno kada se
radi o izbeglicama koje su u svojim zemljama
porekla bile žrtve nasilja, zlostavljanja, diskriminacije
i drugih praksi koje neminovno ostavljaju
različite oblike psiho-fizičkih posledica. Ovo je
obično i slučaj sa izbeglicama čiji progon je zasnovan
na njihovoj seksualnoj orijentaciji.
Od 2008. godine, pa do današnjeg dana vrlo
mali broj ljudi je dobio azil u Srbiji. Međutim,
među nekih 160 osoba koje su pronašle zaštitu
u Srbiji, njih 7 je azil dobilo po osnovu progona
koji je bio zasnovan
na njihovoj seksualnoj
orijentaciji.
Kada se pročitaju
navedene odluke,
pogotovo prva koja
datira još iz 2013.
godine, teško je a
ne dati visoku
ocenu Kancelariji za
azil koja je u postupcima
prema
tim ljudima pokazala
visok stepen
ažurnosti koja je za
krajnji ishod imala
davanje azila gay paru iz Turske, gay mladićima
iz Irana i lezbejkama iz Čečenije. Zapravo, ove
odluke su pokazale kako organi postupka azila
imaju visok stepen senzibiliteta za LGBTQI