Optimist magazin 55

OPTIMIST TIspovest
okom odrastanja, Nik Vujičić
bio je moj heroj. Inspirisala
me je njegova životna
priča, jer je ostao pozitivan
uprkos tome što je rođen
bez ruku i nogu. Godine
2005. Nik Vujičić osnovao je
neprofitnu organizaciju
„Life without Limbs“.
Potom je 2007. godine
osnovao „Attitude is Altitude“
pružajući nastavni plan usmeren ka motivisanju
i osnaživanju učenika. Postao je uvažen
govornik i pisac, fokusirajući se na prevazilaženje
životnih prepreka posredstvom snage i vere.
Iako ljudi Nika prepoznaju sa TV-a i Jutjuba, on
je poznatiji u krugu hrišćana kao evangelista.
Nik je postao jedan od mojih najbližih prijatelja,
a potom i moj poslodavac. Radio sam na poziciji
njegovog asistenta skoro dve godine, ali sve je
krenulo nizbrdo kada je otkrio da sam gej.
Nik, čovek na kojeg sam se dugo ugledao,
rekao mi je da više ne mogu da radim za njega
jer sam gej, i našem prijateljstvu je ubrzo došao
kraj. Teško mi je palo da se i dalje ugledam na
čoveka koji me je odbacio zbog toga što sam
gej. Dok ga gledam kako širi poruke protiv nasilja
i posmatram njegovo prijateljstvo sa homofobima
poput Majk Pensa i Betsi Devos, kojoj je
bio i lični savetnik, više ne mogu da ćutim.
Nakon što sam bio ljut, depresivan i
u par navrata sklon suicidu, jedini put ka
emocionalnom pročišćenju bio je da
oprostim čoveku koji me je odbacio. Ironično
je biti homofob a u isto vreme se
zalagati protiv nasilja. Ironija se pretvorila
u tragediju kada su Pens i Devos dali
Niku još veći pristup studentima širom
zemlje, da širi poruku protiv nasilja a pritom
ne spominje nasilje nad LGBTQ+
osobama.
Ako se neko predstavlja kao borac
protiv nasilja a odbija da predstavlja sve
ljude koji trpe nasilje, ta osoba je površnih
verovanja.
Retko sam govorio javno o svojim
političkim uverenjima upravo zbog kruga ljudi
sa kojima sam radio. Bio sam usamljeni liberal u
moru evangelista. Moj bivši šef često je govorio
protiv abortusa i LGBTQ+ osoba, i o ostalim desničarskim
principima. Imao je konzervativne
prijatelje kao što su evangelista Frenklin Grejam
i Dejvid Grin, generalni direktor korporacije
„Hobby Lobby“. Dejvid Grin je osporio deo zakona
o zdravstvenoj zaštiti koji je u okviru zdravstvenog
osiguranja radnika sadržao i besplatnu
kontracepciju. Stigao je sa tim slučajem čak do
Vrhovnog suda i naravno, pobedio. Dok sam
skupljao donacije u ime porodice Grin imao sam
priliku da se nađem u kancelarijama korporacije
„Hobby Lobby“.
Bio sam u teškoj situaciji zato što sam od
ovih ljudi skrivao da sam gej. Ispisao sam se sa
fakulteta jer je Nik ponudio da proširi dobrotvornu
organizaciju moje porodice, „Extreme Mobility
Camps“, putem koje se mladi ljudi koji su
slepi ili imaju neko oštećenje vida podstiču da
dostignu svoj puni potencijal kroz sport, razne
programe i prakse. Pravio sam se da sam strejt
kako bih se uklopio u taj svet i kako bi mi moj
heroj bio mentor. Ne samo što je moja zarada
zavisila od ove laži, već je budućnost neprofitne
organizacije moje porodice bila u pitanju.
Kada vratim film, bilo mi je veoma lako da
lažem jer nije postojao nikakav pravilnik za ovu
vrstu situacije. Ali to nije potrajalo. Naš zajednički
prijatelj video je sliku koju sam objavio jutro
nakon pucnjave u klubu „Pulse“ gde držim pesnicu
sa gej zastavom nacrtanom na mojoj ruci.
On je to ispričao Nikovoj porodici koja me je naterala
da mu sve ispričam.
Ubedio me je da dam otkaz zato što sam gej
Nick Vujičić
piše: BRADON SCHWARZ
Izvor: The Advocate
18 www.optimist.rs
Znao sam da me Nik neće podržati, niti želeti
da nastavim da radim kao njegov asistent.
Ipak, nadao sam se da ćemo uprkos ovome održati
naše prijateljstvo i mentorstvo. Sve sam mu
ispričao i pitao ga šta da radim. Ponudio sam da